Zavedeni nižim duhovnim bićima i moralno izopačeni, Atlantiđani su svoje visoko tajno znanje okrenuli protiv sebe. Hoćemo li mi, njihovi dekadentni potomci, zbog zloupotrebe svojih daleko primitivnijih otkrića, odoleti zovu još teže propasti?

Kada sudimo o postojanju Atlantide, treba uzeti u obzir tri različita izvorasaznanja: spoIjašnje (dokumente, legende i mit) i okultne (iz hronike akaše).Spoljašnja, istorijska saznanja se, pre svega, zasnivaju na dva Platonova (428 -347. pre n.e.) dijaloga. Jedan se pripisuje Timaiosu Pitagorejcu iz Lokrisa, u južnoj Italiji, a drugi Kritijasu Mlađem (496 – 403. pre n.e.). Dijalozi su spojeni u Platonovom delu o državi. Kritijas je bio brat Platonove majke i praunuk Dropidesa, koji je bio srodnik Solona (640 – 559. pre n.e. – dakle umro 131 godinu pre Platonovog rođenja). Svom prijatelju Dropidesu Solon je ostavio beleške o Atlantidi koje je doneo iz Egipta 561. pre n.e. Ovaj je pričao da je Solon došao do saznanja o Atlantidi iz kazivanja nekog sveštenika iz čuvenog egipatskog hrama u Saisu. Te Solonove beleške su izgubljene, pa je do Kritijasa mlađeg stiglo samo usmeno predanje.

Aristotel (384 – 322. pre n.e.), Platonov učenik, pobijao je istinitost ovog predanja. On je tvrdio da je Platon ovo predanje naveo samo zato da bi bolje ocrtao svoju političku filozofiju. Treba napomenuti da je Platon bio jedan od poslednjih posvećenih u Eleuzijske misterije. Stoga je neverovatno da bi jedno sumnjivo predanje naveo kao istinu.

Postoji još jedno svedočanstvo o istinitosti Solonovog izveštaja. Mnogocenjeni novoplatonski filozof Proklus (410 – 485) u svom komentaru o Timaiosu pominje da je Grk Krantor bio u Saisu i tu, u hramu Neitu, video stubove na kojima je hijeroglifima bila ispisana istorija Atlantide – hijeroglife mu je preveo neki sveštenik. Ono što je Kranator tamo čuo, potpuno se slagalo sa Platonovom pričom.

Međutim, ti stubovi više ne postoje. Egiptolozi tvrde da na papirusima i na stubovima sačuvanim u hramovima, a ni po zidovima grobova, nema nijedne reči o Atlantidi.

Interesantan je grčki mit o Herkulovom poslednjem podvigu. Njemu je Euristej naredio da donese tri zlatne jabuke koje su čuvale Atlasove kćeri Hesperide. Herkulu nije bilo dozvoljeno da vidi Atlasov vrt, koji se nalazio negde u Atlantiku. Da bi dobio jabuke, morao je da pridrži nebeski svod dok mu ih Atlas ne donese.
Čudno je da Herkulu, Zevsovom sinu koga je u Hadovo carstvo uveo vesnik bogova Hermes u pratnji moćne boginje Palade, nije bilo dozvoljeno da vidi Atlasov vrt. Iz ovoga bi se moglo zaključiti da je u grčkim misterijama, iz kojih potiče taj mit, tajna o Atlantidi najstrože čuvana. Verovatno je Platon iz svog posvećenja znao tu tajnu. A da je ne bi odao, poslužio se predanjem koje je doneo Solon iz egipatskih misterija.

Istorija iz „eterske hronike“ ima sasvim drugačiji pristup. Godine 1945. američki vidovnjak Edgar Kejs opisuje da se kontinent Atlantida, 15.600 godina pre n.e., raspao na pet ostrva. Po njemu, na Atlantidi su bile tri velike katastrofe.Poslednja se dogodila 10.000 godina pre n.e, tada je propala i Posejdonija, o kojoj je pisao Platon.

Postavlja se pitanje: kako su Kejs ili Rudolf Stajner (1861 – 1925) mogli znati nešto o kulturi i čak detaljima propasti Atlantide, dakle o nečemu što se dešavalo pre 15, 20 i više milenijuma? Isto pitanje, i odgovor, nameću se i kad je reč o drevnim natčulnim saznanjima – najpre o onima koja su sticana u antičkim misterijama.

Antičke misterije su, naime, bile centri okultnog vođstva i školovanja. U njima su posvećivani odabrani pojedinci za sveštenike i učitelje. Sticana je vidovitost – to znači, uzdizala se svest Ijudi na stepen viših, božanskih bića, a usvajana znanja i uputstva, dakle, služila su za upravljanje Ijudskim zajednicama i njihovim kulturnim životom. Posvećivani su sticali saznanja o najudaIjenijoj prošlosti, kao i sposobnost predviđanja budućnosti.

Visoko inicirani, posvećeni, mogu dakle sticati natčulna saznanja o vrlo udaljenoj prošlosti i proricati budućnost. Oni kažu da to čitaju u „hronici akaše“. Akaša (pojam iz indijske duhovne tradicije – prim. red.) je ono što se u savremenomokultizmu nazlva „eter“ – tačnije, natčulni eter, koji u sebi nosi duhovne oblikotvorne snage. On je nosilac života. On se nalazi i u Ijudskom biću, gde čini tzv. „etersko telo“. Po izlasku eterskog tela iz čovekovog fizičkog tela, ovo dolazi odmah pod uticaj razornih snaga materijalnog sveta, koje izazivaju njegovo raspadanje. To etersko telo je niži član čovekove duše – u njega se urezuje čovekovo pamćenje. Posle smrti ono prelazi u „svetski eter“ i u njega“unosi“ uspomene proteklog života. Svetski eter sadrži u sebi i misli natčulnih, pa i božanskih bića i njihove namere za budućnost Zemlje i čovečanstva. Na osnovu saznanja iz hronike akaše napisana u sva proročanstva i proročke knjige.

Prema tom istom izvoru saznanja je dakle, i Štajner napisao knjigu „Iz akaša“ hronike kao i poglavlja „Razvoj sveta i čoveka“ i „Sadašnjost i budućnost razvoja sveta i čovečanstva“ u svojoj „Tajnoj nauci u osnovama“. U predavanju 1907. saopštava: Na Atlantidi su živeli naši preci… Oni nisu živeli, kao mi danas, u nekom društvenom poretku, tamo nije bilo zapovesti i zakona, a ni logičnog mišljenja ni računanja. Najviša duhovna snaga kod njih je bilo pamćenje. Tu je čovek živeo sa prirodom u jednom čudesnom naizmeničnom delovanju. Doba atlantske kulture predstavIjamo sebi ispravno samo ako znamo da su fizički odnosi na Zemlji bili sasvim drugačiji nego što su postali kasnije.

Ta kultura je poticala iz tajnih orakula, iz kojih su se posle propasti Atlantide razvile misterije starog veka. Zavođenjima koja su izvršila niža duhovna bića podlegli su ne samo obični Ijudi, nego i jedan deo posvećenih u znanja orakula… Posledica toga je bila velika pokvarenost. Zlo se širilo sve više. Snage rašćenja i rasplodnjavanja, kada se istrgnu iz svoje prirode i upotrebe, samostalno deluju u vazduhu i vodi. Oslobođene Ijudskim zloupotrebama, one su razvile veliku prirodnu moć. To je dovelo do postepenog propadanja atlantskog kopna kroz vazdušne i vodene katastrofe. Atlantsko čovečanstvo se moralo iseliti, ukoliko nije propalo u tim katastrofama. Time je Zemlja dobila novo lice. Na jednoj strani Evropa, Azija i Afrika, a na drugoj Amerika primile su oblik kakav danas imaju.(Štajner: „Tajna nauka“). To je bio kraj velike atlantske kulture!

Takav kraj nam može objasniti zašto su antičke misterije toliko krile znarija o Atlantidi da ih ni „Zevsov sin“ nije smeo saznati. One su u svoju mitologiju unele sećanje na božanska bića koja su preko orakula poznavale za vreme Atlantide. Ta, božanska bića, kod starih Grka nosila su imena Zevs, Apolon, Mars itd, a kod starih Germana – Votan, Tor itd. Međutim, u tim mitovima nema traga o Atlantidi, kao ni kod Hindusa, Sumeraca i Jevreja. Legende o potopu, koje se mogu naći kod svih starih naroda, ne govore da se to dogodilo na Atlantidi. Nastao je diskontinuitet i regresija u kulturnom posleatlantskom periodu, naročito materijalne kulture. Ljudske nemoralne, egoistične prohteve trebalo je zaštiti od znanja kojima su raspolagali stanovnici Atlantide. Što dalje od Atlantide! Tim motivima se vodio veliki vođa hristovog sunčanog orakula, Manu, koji je svoju malu grupu učenika odveo daleko na Istok, čak u centralnu Aziju.

Iz ove grupe u toku stoleća izrodila se čitava rasa koju mi danas nazivamo Indoevropljani ili Arijevci. Jedan deo ovog naroda se prvo spustio na indijski potkontinent i tamo osnovao prvu posleatlantsku kulturu, koja je mnogo docnije pretočena u vedsku kulturu. Seobama ponovo na Zapad, spajanjem sa semitskomi rasom, stvorene su druga, treća, četvrta i, naša, peta kulturna epoha, koja se proširila na jednu i drugu stranu Atlantika, a u naše vreme osvaja i ostale kontinente.

U petoj, našoj, kulturnoj epohi težište razvoja je stavljeno na prirodne nauke. Ove su iščačkale saznanja koja su u toku treće, egipatsko-haldejske epohe bile u misterijama čuvana i sačuvana tajna. Zajedno sa tim saznanjima u 19. stoleću je razvijen i formulisan utilitaristički filozofski pravac, po kojem su motiv i svrha čovekove delatnosti: korist i blagostanje pojedinaca i Ijudske zajednice.

Primena ovog „morala“ pokazala je svoje rezultate već u 20. stoleću. Narodi u kojima je on razvijen pokazali su da je pojam blagostanja, koje je nazvano „životni standard“, beskonačno rastegljiv. Za zadovoljenje neobuzdanih Ijudskih prohteva razvijaju se tehnika i tehnologija koje vode za kratko vreme do iscrpljenja sirovinskih i energetskih resursa naše planete. Sem toga, u tom tzv. „blagostanju“ uživa samo jedna petina stanovništva na Zemlji. Kako će razviti isti životni standard ostale četiri petine stanovništva, koje teže da se izjednače sa „najrazvijenijima“?

Gomilanje razornih tendencija dostiglo je stanje non plus ultra. Uzroci propasti Atlantide su prema njima sitnica. Skrivanje tih tajni više nema smisla. Posleatlantska kulturna epoha se više ne može čuvati skrivanjem tih tajni. Uzroci nove kataklizme su približno isti: to je pre svega znanje i vladanje prirodnim silama za koje Ijudi nisu moralno zreli da ih koriste. Otkrivanje istine o Atlantidi i njenoj kulturi, naročito otkrivanje tajni o uzrocima njene propasti, može samo, kao opomena, doprineti odlaganju, a možda i otklanjanju katastrofalnog kraja naše kulturne epohe.

Autor: dr Josif Korać Izvor: Treće Oko 1990.28.07.2012

Arhiva tekstova Svetog Kraljevstva Magije

About LillyT

:))) Rođena između hipi pokreta i panka; odrasla u socijalizmu zastićena od vremena i prostora. Bila i ostala buntovnik i isterivač "djavola" ničim izazvana. Jos se nije umorila od svog životnog puta hodanja po žici, što joj je bilo i ostalo pretežno zanimanje u večnom opiranju pokusajima drustva da je oblikuje

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s