Јода снима Путина

Тајанствени институт Пентагона, кога још од 1973. предводи још мистериознији Ендрју Маршал (93), проучава „језик тела” руског лидера

„ОНА“ је у неком ћошку највеће административне зграде света: Пентагон

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Готово нико не примећује да председник Русије Владимир Путин, који често показује своју добру физичку кондицију, кад хода једну ногу мало теже помера од друге. Али снагом воље, ту ману исправља.

Има ли то везе са његовим недавним одлукама да војно интервенише у Украјини и по свој прилици намером да Крим поново врати у руско окриље, у којем је био до 1954? Има, јер је ова мана део Путиновог карактера, на шта је и пре ове кризе указао један тајанствени институт који ради у неким забаченим канцеларијама највеће административне зграде света – Пентагона.

Његова студија о томе се ових дана актуелизује, у настојањима да се проникне колико су Путинови гестови док објашњава своје потезе у актуелној кризи у складу са оним што заиста мисли.

Звучи мало уврнуто и по свој прилици није од неке практичне користи, али – ко зна, можда ће у једном моменту бити.

На ову врсту истраживања у Департменту одбране америчке владе, подсетио је пре неки дан дневник „Ју-Ес тудеј”, скренувши тиме пажњу на групу мислилаца у Пентагону која је углавном испод радара медија.

Њено име је, уосталом, у систематизацији, прилично неодређено: „Офис ов Нет Асесмент” (ОНА), у преводу „Кабинет за нето процењивање”. Годишњи буџет му је 10 милиона долара, што је мрвица према укупним трошковима Пентагона од 525 милијарди.

ОНА је нека врста интерног „тинк-тенка” (института), чија је мисија да координира „нето процене” о стању, трендовима и развоју војних потенцијала САД и пореди их са истим параметрима других земаља (или групе земаља), како би се препознале будуће претње САД.

Оно што непознати број експерата о томе напише (често и уз сарадњу приватних института), никад се не објављује. ОНА је до прошле године реферисала директно секретару за одбрану, али је прошле у организационој шеми спуштена за степеницу ниже. У неколико наврата је разматрано њено укидање, али увек је било довољно оних утицајних који су уверени да то што ради има смисла.

Најзанимљивија чињеница о овој служби је то што је још од оснивања, 1973, води исти човек. Директор ОНА је Ендрју Маршал који данас има 93 године и који је у америчкој бирократији јединствен по томе што је радио са 13 секретара одбране и 8 председника.

Поставио га је Ричард Никсон, а нису га променили ни Џералд Форд, Џими Картер, Роналд Реган, Џорџ Буш, Бил Клинтон, Џорџ Буш млађи, па ни Барак Обама.

Не појављује се у јавности, кажу да ретко говори и на састанцима, али има репутацију истинског стратешког мислиоца. Рођен 1921, каријеру је, као дипломирани правник, започео 1949. у Ренд корпорацији, „мајци” свих „тинк-тенкова”.

Надимак који је добио из уважавања је Јода – по 800 година старом галактичком мудрацу из „Звезданих ратова”. У неколико текстова који су доступни о њему, приписује му се да је, за разлику од ЦИА, предвидео распад Совјетског Савеза и међу првима упозоравао на успон Кине, где га веома цене.

„Превели смо сваку његову реч”, изјавио је прошле године лондонском „Економисту” генерал кинеске армије Чен Жу.

Такође је најавио и експанзију коришћења робота у ратовима, што се, са, све широм, употребом беспилотних летелица („дронова”) последњих година обистињује.

Помиње се да су његови пулени и тројка кључних „неоконзервативаца” који су били у врху власти кад је председник био Џорџ Буш млађи: Дик Чејни, бивши потпредседник, бивши секретар одбране Доналд Рамсфелд и бивши председник Светске банке Пол Волфовиц.

ОНА је првобитно имала непопуларан задатак: да разрађује сценарије нуклеарног рата са СССР. Касније, кад је успостављена „равнотежа страха”, бавила се областима као што су будућност морнарице и коришћење свемира у ратне сврхе.

Неки од новијих извештаја за тему имају „променљиву слику људске природе” и „улогу микроталасних оружја велике снаге у будућим интерконтиненталним ратовима”.

Маршалу се приписује теорија „војних револуција”, по којој је историја ратовања обележена са неколико кратких, али преобратничких технолошких промена, од римских кочија, преко немачког „блиц крига”, до атомске бомбе.

У складу с тим, он заговара да су нека темељна оружја америчких снага, као што су тенк, носач авиона и ловци кратког долета, данас превазиђена напретком ракетне технологије, што га чини непопуларним код многих генерала и адмирала који га сматрају „радикалом”.

Вратимо се говору тела Владимира Путина. Програм „проучавања физичких покрета националних лидера како би се видело да ли на тај начин може више да се сазна о њиховом карактеру и намерама”, у ОНА се спроводи већ више од пола деценије. Реч је иначе о старој дисциплини: наука „говора тела” зачета је четрдесетих година прошлог века у Великој Британији, са тезом да су покрети тела јединствени за сваку особу, као што су то отисак прста или ДНК.

ОНА се у својим истраживањима ослања на изучавања Бренде Конорс, која ову дисциплину предаје на Морнаричком ратном колеџу у држави Род Ајленд. Она је још 2008, после вишегодишњег рада, написала студију под насловом „Покрети, мозак и процес одлучивања председника Русије Владимира Путина”.

Тај текст није доступан јавности, мада је професорка Конорс неке од својих закључака, попут оног о Путиновим тешкоћама у корачању, изнела медијима.

„Он је као клизач са кривим стопалом који је успео да постане такмичар на олимпијади”, рекла је једном приликом о свом виђењу физичке мане руског председника, која је, по њој, допринела да он постане човек са јаком вољом да опстане и да ојача и уравнотежи своје тело”, у чему је, закључује, „фантастично успео”.

„Путинова телесна неравнотежа учинила га је и екстремно осетљивим на критику”, такође је један од налаза, као и онај да као беба „вероватно није пузао”.

Језик тела, односно „невербалне комуникације”, по Конорсовој, „нуде јединствени увид у то како појединци доносе одлуке и могу да открију њихове стварне намере”, што је шефове Пентагона ваљда подстакло да старо истраживање на које досад нису обраћали много пажње, погледају кроз нове наочаре.

Да ли су на тај начин о Путину сазнали нешто ново, не открива се из разлога који су подразумевајући: противник не сме да зна шта о њему све знамо. Судећи, међутим, по томе што је на почетку украјинске кризе мало ко очекивао да ће она произвести највеће затезање између САД и Русије од хладног рата, овоземаљски мудрац Јода у лику Ендрју Маршала, није био од помоћи.

Ово је завршни текст из серијала „Откривање Америке” који је Милан Мишић, као стални дописник „Политике” из Вашингтона, писао од 2009. године. Овим текстом Милан Мишић одлази у пензију после више од четири деценија у новинарству, при чему је био главни и одговорни уредник „Политике” од 2001. до 2005. као и дописник из Јужне Азије (Њу Делхи у два мандата 1978–1982. и 1986–1989), потом са Далеког истока (Токио 1989–1992) и на крају из САД (Вашингтон 2009–2014). http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Joda-snima-Putina.sr.html

About LillyT

:))) Rođena između hipi pokreta i panka; odrasla u socijalizmu zastićena od vremena i prostora. Bila i ostala buntovnik i isterivač "djavola" ničim izazvana. Jos se nije umorila od svog životnog puta hodanja po žici, što joj je bilo i ostalo pretežno zanimanje u večnom opiranju pokusajima drustva da je oblikuje

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s