Siniša Ljepojević – Rusiju u ovoj igri ne interesuje Zapad, nego Ukrajina, a Zapad ne interesuje Ukrajina nego Rusija

10001581_10201580981462135_580562019_n 1980691_10201580774336957_1565880028_n

Dugo pripremana, kriza u Ukrajini je na samom kraju svog početka a njen dalji razvoj je ipak veoma teško predvideti mada će od njega, kakav god da bude, u velikoj meri zavisiti slika budućih međunarodnih odnosa.

Teško je predvideti zbog toga što pučistička vlast u Kijevu želi da bude deo Zapada, tačnije Amerike, a nema stvarnog kapaciteta da to i izvede, a taj Zapad nema jasnu viziju niti definisanu strategiju kako da taj svoj plen i učini stvarnim. Istovremeno, očigledno je da Rusija, koja je na drugoj strani, ima plan i viziju, ali oni nisu poznati ni široj a ni političkoj javnosti.

Izgleda da ima više varijanti tog plana, a koji će na kraju biti, zavisiće od onoga što se bude dešavalo. Stvarnu politiku, kako je rekao legendarni britanski premijer Harold Makmilan, kreiraju događaji, ono što se stvarno događa, a ne ono što bi neko želeo.

U tom vakuumu, koji će potrajati, najveći gubitnik je, utisak je, Evropska unija. U Ukrajini je EU još jednom ponižena, po ko zna koji put dovedena u verovatno njenu stvarnu poziciju nesposobnog podizvođača američkih radova, i da je samo to bez sopstvene snage da iskorači ka međunarodnoj sceni kao jedan od odlučujućih faktora.

A glavne mete tog poniženja u režiji Vašingtina su Nemačka i Francuska. Pokazalo se, kao i mnogo puta do sada, da je ta evropska integracija i dalje u praktično sluganskom položaju prema Americi i da jednostavno ne može, nema snage da vodi i ima evropsku politiku.

U takvom statusu ona i nema bilo kakvu politiku, nego je prinuđena da, kada se stvari već dese, sledi ono što diktira Vašington. Prethodno ćutke gleda kako neke njene članice, verni klijenti Amerike, pripremaju teren i ruše osnovne interese EU.

U slučaju Ukrajine to su Poljska i donekle Velika Britanija. Sve što se u Ukrajini i povodom Ukrajine dešava potpuno je suprotno interesima EU i posebno njenih vodećih zemalja Nemačke i Francuske, ali u toj evropskoj integraciji još nema snage a ni političkog i ekonomskog instrumentarija da se to zaustavi.

Drugi svetski rat je odavno završen, srušen je čak i Berlinski zid, ali Amerika je, kakva je takva je, još uvek gospodar Evropske unije. Mnogi ozbiljni ljudi u EU su veoma nesrećni zbog toga i jasno im je kakve će to pogubne posledice imati, ali u postojećem ambijentu, kada EU vode marginalni političari i korumpirani poslovni ljudi, teško da nešto može da se promeni.

ZAPADNO MRCVARENJE UKRAJINE

U takvom ambijentu kriza u Ukrajini je suviše veliki zalogaj za aktuelni Zapad. Ukrajina je još jedno upozorenje da bi za Zapad bilo najbolje da se kane kriza, da ih izbegava a ne da ih generiše jer svaka kriza razotkriva njegove rane, njegovu nemoć. Bez kriza bi nekako mogao da kroz dominaciju u medijima i propagandi održava lažnu sliku o sebi.

Amerika je veoma vešta, ima dugo iskustvo u tome – u podrivanju i rušenju vlasti u drugim zemljama, da formira paravojne formacije bazirane na kriminalcima i da ubacuje svoje plaćenike – ali nema sposobnost da izvede stvari do kraja, ne ume da organizuje ruševine.

I to se sada događa i u Ukrajini. Pučistički, drugim rečima, nelegalni premijer Ukrajine Arsenije Jacenjuk je u Beloj kući rekao predsedniku Baraku Obami da Ukrajina „jeste i da će biti deo zapadnog sveta“. To je, naravno, jasna poruka o čemu se zapravo radi, ali je problem kako to izvesti.

Na kraju, u Ukrajini će jednog dana morati da budu izbori a kako do tada preživeti. Ukrajinski pučisti za svoj opstanak traže novac od Zapada. Pa i svrgnuti predsednik Viktor Janukovič je prvo te iste pare tražio od Zapada i nije dobio. Zapad jednostavno nema para ili nema toliko, a reč je o milijardama.

Amerika je, na primer, ponudila samo kreditnu garanciju za milijardu dolara, dakle samo garanciju, ali ne i pare. Njih će Ukrajina morati da traži na nekom drugom mestu. Doduše, i za tu garanciju Amerika je već zatražila, i izgleda dobila, da se preostalo zlato državnih rezervi Ukrajine prebaci u Njujork. Umesto para, Zapad nudi „reforme“, koje u Ukrajini treba da provedu Međunarodni monetarni fond i Svetska banka.

A to je tek apsurdno. Ukrajina, kao bogata zemlja, je i dospela tu gde jeste, na prosjački štap, upravo zbog reformi MMF i Svetske banke, koji su u toj zemlji već godinama. Te reforme su opljačkale Ukrajinu, stvorile tajkune, čije je bogatstvo veće od ukrajinskih dugova, kao i sve druge zemlje „reformi“, i sada se ponovo nudi ta ista medicina.

Zapadna propaganda nastoji da uveri svet da je Rusija ključni problem u Ukrajini i kroz demonizaciju ruskog predsednika Vladimira Putina pokušava da sakrije svoj prljav veš. Problem politike Zapada je što ne razume ili ne shvata širu sliku krize. Suštinska razlika je u pristupu.

Rusiju u ovoj igri ne interesuje Zapad, nego Ukrajina, a Zapad ne interesuje Ukrajina nego Rusija. Zapad se u Ukrajini bori protiv Rusije, a Rusija za zaštitu svojih strateških interesa. To su dva različita pristupa, i tu Zapad čini osnovnu grešku koja onemogućava bilo kakvo rešenje.

SANKCIJE NEMAJU SMISLA

Rusija je, očigledno sledeći svoje strateške interese, pomno pratila pripreme u generisanju krize u Ukrajini i imala je nekoliko varijanti planova za reagovanje. I ovo što se desilo bila je jedna od varijanti ma koliko to u jednom času izgledalo malo verovatnim.

O postojanju i te varijante i pripremama Moskve svedoči i brzina kojom su se proruske snage organizovale na istoku zemlje i na Krimu. Ko se god i malo razume u te poslove zna da to ne može tako brzo da se desi ako nisu postojale pripreme. Rusija je dakle imala procene i planove i još uvek ih ima.

Sada, kada je jasno šta se desilo, ključno pitanje je šta bi moglo dalje da bude? Ono čime zapadni političari plaše sopstvenu javnost – a to je svetski rat, svetski sukob – nije verovatno, i to je samo propaganda za domaću upotrebu. Nije verovatan ni građanski rat kojim prete pučisti i svrgnuti mada još uvek legalni predsednik Viktor Januković.

Na redu je mučenje Ukrajine i Ukrajinaca praznim pričama, novim siromaštvom i pljačkom, kako države tako i samih građana jer u velikom delu zemlje već operišu bande kriminalaca koji se predstavljaju kao „čuvari režima“.

Rusija će, tu nema dileme, nastaviti sa realizacijom svojih planova, čiji je deo i referendum o otcepljenju Krima. Zapad će nastaviti sa propagandom, ali bez dovoljno konkretnih poteza. Zapad nema ideje niti političku sofistikovanost da se nosi sa tom vrstom krize.

Zapad se u svojoj pogrešnoj proceni reakcije Rusije ponaša kao dete uhvaćeno sa rukama u pekmezu. Na trenutke je tužno slušati te besmislene izjave, koje su često samo na nivou mržnje, i pretnje zapadnih političara koji u svom tretiranju Rusije ne samo da oživljavaju stare predrasude nego svedoče o aktuelnoj nemoći Zapada.

Nekako nije uopšte jasno u kojem to svetu ti ljudi žive. Uglavnom se sve svodi na pretnje sankcijama Rusiji mada nije jasno koje bi to sankcije mogle biti.

Bivša savetnica američkog predsednika Kondoliza Rajs, koja je još uticajni član spoljnopolitičke elite u Vašingtonu, kaže da bi trebalo zabraniti izdavanje viza ruskim bogatašima jer oni, kako je rekla, „mnogo vole da kupuju u Londonu i Parizu“. Drugim rečima, tajkunska ljubav prema kupovini po Evropi će promeniti stratešku politiku Rusije.

Velika Britanija predvodi ideju da Zapad otkaže naredni samit G8 juna ove godine u Sočiju. Kakva je to kazna? Pa ta Grupa je odavno postala besmislena jer u njoj sede i tri najzaduženije zemlje na svetu – Amerika, Japan i Britanija, kao i zemlja propale ekonomije Italija.

Ponovo pogrešna procena. Rusija je, na primer, vlasnik skoro dva procenta američkih javnih dugova a uz to je najveći spoljnotrgovinski partner EU. I ta politika eventualnih sankcija uperena je protiv EU, čiji je Rusija najveći ekonomski partner. I ponovo će pre svega EU biti najveći gubitnik, a u EU ključni gubitnici Nemačka i Francuska kao najveći ruski partneri. Donekle i Velika Britanija.

Na Londonskoj berzi je, na primer, četvrtina kompanija iz Rusije i one daju osnovnu snagu toj berzi. A da se i ne govori o tome da ne samo u Ukrajini nego i na drugim aktuelnim žarištima u svetu, od Avganistana do Sirije, Zapad itekako zavisi od Rusije. O kakvim se to onda sankcijama i o kakvoj politici se tu radi?

GRUZIJA, A NE UKRAJINA

U Vašingtonu je, na primer, već donesena uredba da se zabrani izdavanje viza i Ukrajincima koji ne podržavaju pučističku vlast. Još su besmislenije optužbe Amerike da Rusija u Ukrajini krši međunarodno pravo. Ili je možda namera da se zapleni imovina i bankovni računi koje ruski bogataši imaju na Zapadu, pa da se onda tim novcem „pomogne“ Ukrajini.

Izgleda da Rusija ne isključuje ni tu mogućnost jer je, barem u Londonu, još pre par meseci primećeno da ruski milijarderi ubrzano prodaju svoju imovinu. Od istorijske važnosti je pitanje da li će EU moći da izdrži to eventualno novo poniženje.

U javnosti Srbije se često nameće i pitanje da li bi i Srbija mogla imati neke veze sa zbivanjima u Ukrajini uz pretnje da bi se tako nešto moglo dogoditi i u Srbiji. Prva veza Srbije i Ukrajine je metodološka, istim metodom se Zapad služio i u Srbiji.

Malo je poznato da je i u Srbiji, u slučaju da bude potrebno, pre 2000. godine bila formirana paravojna formacija, čiju okosnicu je činio tada „surčinski“ a kasnije „zemunski klan“ a koja je trebalo da učini isto ono što se ovih dana desilo u Kijevu. Aktuelna veza je, međutim, takozvani Briselski sporazum o izdaji Kosova i Metohije.

Amerika pre svega je u pripremama krize u Ukrajini želela da se oslobodi kosovskog čvora i da kroz „Briselski sporazum“ potisne aktuelnost Kosova i realizaciju njenih planova prepusti demokratski izabranim vlastima u Beogradu.

Tu je osnovni greh, ključna pogrešna procena zvaničnog Beograda. Malo je, međutim, verovatno da bi se ukrajinska zbivanja mogla ponoviti u Srbiji. Ako je suditi prema aktuelnoj metodologiji koju Zapad primenjuje u Srbiji, procenu daljeg razvoja bi pre trebalo gledati na modelu Gruzije u vreme Sakašvilija. Taj model je sada na sceni u Srbiji, a ne ukrajinski.

vestinet.rs

About LillyT

:))) Rođena između hipi pokreta i panka; odrasla u socijalizmu zastićena od vremena i prostora. Bila i ostala buntovnik i isterivač "djavola" ničim izazvana. Jos se nije umorila od svog životnog puta hodanja po žici, što joj je bilo i ostalo pretežno zanimanje u večnom opiranju pokusajima drustva da je oblikuje

2 responses »

  1. […] via OZBILJNA ANALIZA kave nema medijima: Zapad se u Ukrajini bori protiv Rusije, a Rusija za zaštitu sv…. […]

    Sviđa mi se

  2. Lilly Tatic kaže:

    Од 16-21. марта у регији Венето ће се одржати референдум о отцепљењу од Италије. На референдуму је само једно питање: „Да ли ти хоћеш да регија Венето постане независна федерална и суверена република?“.
    опширније: http://serbian.ruvr.ru/news/2014_03_16/U-Veneciji-referendum-o-otcepljenju-od-Italije-4883/

    Sviđa mi se

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s