Za Viktora Frankla (Beč 1905-1997) čovek je biće smisla, ne biće nagona, niti biće moći. U svakom od nas postoji volja za smislom i ta volja nas suštinski određuje.

10371728_765566043463630_6112413521657705983_n

Svoju teoriju i terapiju Frankl je zasnovao na iskustvu nacističkih koncentracionih logora, u kojima je bio zatočen od 1942. do 1945, u kojima su mu stradali žena, otac, majka i brat. Zatočeničko iskustvo je otkrilo Franklu da čovek može da podnese i najteže uslove, ukoliko ima zbog čega da živi.

Terapiju je nazvao logoterpaija (izvedeno od grčke reči logos – reč, duh, Bog, smisao).

Cilj logoterapije nije da otkloni unutrašnju napetost. Napetost nije pokazatelj duševne bolesti već je neophodna za duševno zdravlje ukoliko postoji težnja ka nekom vrednom cilju.

Frankl se suprotstavljao psihološkom redukcionizmu, svođenju ljudskog bića na puku fiziologiju, uz zanemarivanje (pa i poricanje) duhovne dimenzije.

Savest

Savest je naša suština, izvor ličnog integriteta. Savest je nesvesna duhovnost. Inuitivna je i lična, odnosi se na realnu osobu u realnoj situaciji i ne može se svesti na univerzalne zakone. Savest nije propisana spoljnim pravilima, već proživljena. Ona je pre-refleksivno ontološko samorazumevanje, mudrost srca, osetljivija nego što bi razum ikada mogao biti.

Čoveka ne vode instinkti. Ne vode ga više ni tradicije kao u tradicionalnim društvima. Čovek je slobodan, a to znači odgovoran za vlastitu egzistenciju. Slobodan je da pronađe sopstveni smisao.

„Smisao ne može biti dat, smisao se mora naći.“

„Smisao je nešto što treba otkriti, ne izmisliti.“

Egsitencijalni vakuum

Kada je osujećena težnja ka smislu, nastaje neuroza besmisla – duhovna ili egzistencijalna neuroza. Ljudi dožviljavaju svoje živote kao prazne, besmislene, besciljne, neukotvljene i na ta iskustva odgovoraju tako što povređuju sebe, druge, društvo ili svo troje.

Jedna od Franklovih omiljenih metafora je egzistencijalni vakuum. Besmisao je rupa, praznina u našim životima. Dosada je jedan od najzapaženijih znakova praznine. Kada konačno imaju vremena da čine šta hoće, ljudi ne znaju šta bi sa sobom. Padaju u provaliju kada se penzionišu, studenti se opijaju svakog vikenda, svako veče uranjamo u pasivnu zabavu. Frankl to zove „nedeljna neuroza“.

Svoj egzistenicjalni vakuum pokušavamo da ispunimo „stvarima“, koje nam pružaju neko zadovoljstvo, nadajući se da će nam pružiti i konačno zadovoljenje. Možemo pokušati da život ispunimo jedući više nego što nam je neophodno, ulazeći u promiskuitetni seks, vodeći „život na visokoj nozi“, ili tražimo moć, pogotovu moć kroz trenutni uspeh, ili pokušavamo da ispunimo svoje živote „biznisom“, konformizmom, konvencionalnošću, ili bismo da ispunimo prazninu besom i mržnjom i provodimo svoje živote pokušavajući da uništimo ono što verujemo da nas povređuje. Takođe možemo pokušati da ispunimo svoje živote neurotičnim „začaranim krugovima“, kao što su opsednutost klicama i čistoćom, ili opsesivnim fobijama. Karakteristično za začarane krugove je da šta god da uradimo, nikada nije dovoljno.

Neurotični krugovi su zasnovani na na anticipirajućoj anksioznost. Osoba može biti toliko uplašena od anksioznih simptoma da ti simptomi postaju neizbežni. Anticipirajuća anksioznost prouzrokuje ono čega se plašimo. Ispitna anksioznost je očigledan primer: ako se bojite da ćete loše proći na ispitima, anksioznost će vas sprečiti da dobro odgovarate, zbog čega ćete se još viiše plašiti ispita, koje ćete zbog tog straha sve teže polagati. I tako se sami sve više zapetljavate.

Prekomeran trud takođe može da stvori začarane krugove. Ne uspevamo u nečemu baš zato što se previše trudimo.. Jedan od najpoznatijih primera je nesanica. Mnogi ljudi koje muči nesanica, pokušavaju da usnu, kotristeći svaki metod za koji saznaju. Naravno, pokušaj da se zaspi sam po sebi sprečava san, tako da se krug nastavllja.

Drugi primer je želja da budemo izuzetni ljubavnici. Muškarci misle da bi morali da izdrže koliko god mogu a žene se smatraju obaveznim ne samo da imaju orgazme, već da imaju višestruke orgazme. Previše velika briga, naravno, vodi nemogućnosti da se opustimo i uživamo.

Treći primer je hiperrefleksija. Razmišljamo previše pa nam se često događa ono što smo sami prizvali. Radi se o samoispunjavajućim proročanstvima. Frankl pominje ženu koja je imala loša seksualna iskustva u detinjstvu ali je uprkos tome razvila snažnu i zdravu ličnost. Kada se upoznala sa psihološkom literaturom, koja sugeriše da takva iskustva dovode do nesposobnosti da se uživa u seksualnim odnosima, stvorila je sama sebi takve probleme.

Depresija, zavisnost i agresija masovna neurotična trijada.

Postoji snažna veza između besmisla, i kriminala ili korišćenja droga i drugih destruktivnih ponašanja.

Psihopatologija

Anksiozne neuroze su, po Franklu, zasnovane na egzistencijalnoj anksioznosti, one su „ubod savesti“. Ličnost ne shvata da njena anksioznost potiče od osećanja neispunjene odgovornosti i odsustva smisla, već je fokusira na neki problematični deo života.

Hipohondar, na primer, fokusira svoju anksioznost na neku užasnu bolest; fobičar je fokusira na neki objekt koji je u prošlosti prouzrokovao njegovu bojazan, agorafobičar vidi svoju anksioznost kao nešto što dolazi iz spoljnog sveta, pacijent sa scenskom tremom ili anksioznošću javnog nastupa fokusira se na scenu ili podijum. Anksiozni neurotičar tako daje prividni smisao svojoj životnoj uznemirenosti.

Opsesivno-kompulzivan poremećaj deluje na sličan način. Opsesvino-kompulzivna ličnost je lišena osećanja izvesnosti. Ljudi su uglavnom zadovoljni približnom sigurnošću o, na primer, jednostavnim postupcima kao što je zaključavanje vratiju, opsesvino-kompulizvna ličnost zahteva savršenu sigurnost koja je nedostižna.

Pacijent treba da prepozna svoje sklonosti ka perfekciji kao sudbini i nauči da prihvati makar mali deo nesigurnosti. Ali, na kraju, i opsesivno-kompulzivna osoba, baš kao i anksiozni neurotičar, moraju da pronađu značenje. „Kada se ponovo otkrije punoća smisaonog života, neurotična anksioznost nema zašta da prione.“

Kao mnogi egzistencijalni psiholozi, Frankl priznaje značaj genetskih i fizioloških faktora na psihopatologiju. Na primer, depresiju vidi kao umanjenje psihičke energije. Na psihološkom nivou povezuje depresiju sa osećanjem nedovoljnosti koje nas obuzima kada smo suočeni sa zadacima koji su iznad naših fizičkih ili mentalnih mogućnosti.

Na duhovnom nivou, depresija je „napetost između onog što ličnost jeste i što bi htela da bude.“ Sopstveni ciljevi se ličnosti čine nedostižnim i ona gubi osećanje budućnosti. Vremenom, postaje sebi odvratna i projektuje tu odvratnost na druge ili na čovečanstvo u celini. Stalno prisutna pukotina između onoga što jeste i onog što bi moralo biti postaje provalija koja je guta.

Frankl šizofreniju razume kao ukorenjenu u fiziološkoj nefunkcionalnosti, u ovom slučaju onoj koja goni ličnost da se oseća kao objekt ne kao subjekt.

Svoje misli prepoznajemo kao nešto što dolazi iz naših umova. „Posedujemo ih“, kao što ističe moderan žargon. Šizofreničar, iz još neotkrivenih razloga, svoje misli opaža kao glasove. Može da posmatra sebe i da sebi ne veruje – što dožviljava pasivno, kao da je posmatran i progonjen.

Frankl veruje da je ta pasivnost ukorenjena u preteranoj sklonosti ka samoposmatranju. Kao da se razdvajaju ja koje posmatra i ja koje je posmatrano. Posmatrajuće ja izgleda jedino realno dok se posmatrano ja čini stranim.

Iako logoterapija nije stvorena da se nosi sa ozbiljnim psihozama, Frankl ipak oseća da bi mogla da pomogne učeći šizofreničara da ignoriše glasove i prekine sa stalnim samoposmatranjem, istovremeno ga vodeći kao smisaonim aktivnostima, terapeut bi mogao da preseče začarani krug.

Pronalaženje smisla

Tri su pristupa pronalaženju smisla. Prvi je kroz iskustvene vrednosti, iskusivši nešto vredno – ili susrevši nekog od vrednosti.

Najvažniji proimer iskustvenih vrednosti je ljubav. Kroz ljubav možemo pomoći onima koje volimo da otkriju smisao, čineći to i sami otkrivamo vlastiti. Ljubav je „krajnji i najviši cilj kome čovek može da teži“.

Frankl ističe da u modernim društvima mnogi brkaju seks i ljubav. Bez ljubavi seks nije ništa više od masturbacije a drugi nije ništa drugo do oruđe koje se koristi, sredstvo za neku svrhu. Seks se može potpuno uživati samo kao fizički izraz ljubavi.

Ljubav je prepoznavanje jedinstvenosti drugog kao ličnosti uz intuitvino razumevanje njegovog punog potencijala kao ljudskog bića. Frankl veruje da je to moguće samo u monogamnim vezama. Sve dok su partneri međusobno zamenjivi, ostaju objekti.

Drugi način otkrivanja smisla je kroz stvaranje, činjenje, delanje. Dosežemo smisao kroz sopstveni životni poduhvat. Ovaj način otkrivanja smisla uključuje kreativnost u umetnosti, muzici, pisanju, izumevanju, i tako dalje.

I stvaranje i ljubav su funkcije duhovnog nesvesnog, dakle, savesti.

Iracionalnost umetničkog stvaranja je istovetna intuiciji koja nam omogućava da prepoznamo dobro.

Treći način pronalaženje smisla je naš odnos prema okolnostima i onome što nam se zbiva. Uključuje vrline kao što je saosećanje, hrabost, smisao za humor, i tako dalje.

„Sve može biti oduzeto čoveku osim jednog, poslednje ljudske slobode – da izabere svoj stav u bilo kojim okolnostima, da izabere svoj vlastiti način.“

Transcendencija

Ova tri načina pronalaženja smisla su manifestacije nečeg mnogo fundametalnijeg, što Frankl zove nad-smislom transcendencije. Nadsmisao je ideja da postoji krajnji smisao života, smisao koji ne zavisi od drugih, ni od naših poduhvata, čak ni od našeg dostojanstva. To je ukazivanje na Boga i duhovno značenje.

Ovim se Franklov egzistencijalizam razlikuje od Sartrovog. Sartr i ostali ateistički egzistencijalisti smatraju da je život lišen smisla, i mi moramo da pronađemo snage da se suočimo sa besmislom. Sartr kaže da moramo da naučimo da otrpimo suštinski besmisao. Frankl kaže da moramo da naučimo da izdržimo našu nesposobnost da potpuno shvatimo suštinski besmisao, „Logos je dublji od logike“.

Iskustvo logora smrti je Frankla dovelo do tog zaključka: „Uprkos svom nametnutom fizičkom i mentalnom primitivizmu života u koncentracionim logorima, bilo je mogućnosti za produbljenje duhovnog života. Zatočenici su bili sposobni da se povuku iz svoje strašne okoline u život unutrašnjeg bogatstva i duhovne slobode.“

Franklov Bog nije Bog uskog uma, nije Bog ove ili one pojedinačne veroispovesti niti Bog institucionalne religije. To je Bog unutrašnjeg ljudskog bića, Bog srca. Čak i ateist i agnostik, ističe, mogu da prihvate ideju transcendencije a da ne koriste reč „Bog“.

„Nesvesna religioznost, koju otkriva fenomenološka analiza, treba da se razume kao mogući odnos prema transcendenciji koji je svojstven čoveku.“

Nesvesni Bog nije sličan arhetipovima o kojima govori Jung. Taj Bog je jasno transcendentan i ipak duboko ličan. On je u svakom od nas, priznanje tog prisustva nas vodi nad-smislu. Sa druge strane, okretanje od Boga je krajni izvor svih duševnih bolesti.

„Kada je jednom potisnut, anđeo u nama se preobražava u demona.“

Terapija

Frankle je poznat i po nekim terapeutskim tehnikama, koliko i po teoriji.

Jedna od njih je paradoksalna namera (paradox intention), koja se koristi da bi se razbio neurotični začarani krug kakav stvaraju anticipatorska anksioznost i hiperintencija.

Pradoksalna intencija podrazumeva da želite istu stvar koje se bojite. Mladom čoveku, koji se obilno znojio u svakoj društvenoj situaciji, Frankl je rekao da želi da se znoji što više. Treba da učetvorostruči svoje znojenje. Naravno, čovek to nije mogao da učini. Apsurd zadatka je razbio začarani krug.

Sposobnost ljudskih bića da zauzmu objektivan stav prema svom životu ili da iskorače iz sebe je osnova humora. Kao što je zabeležio u logorima. „Humor je još jedno oružje duše u borbi za samoodržanje.“

Drugi primer se tiče problema sa spavanjem. Ako patite od nesanice, ne trošite noć obrćući se i prevrćući se i pokušavajući da zaspite. Ustanite! Pokušajte da ostanete budni što je duže moguće. Vremenom ćete zateći sebe kako zahvalno puzite natrag u krevet.

Druga tehnika je derefleksija. Frankl smatra da mnogi problemi proističu iz prevelike zaokupljenosti sobom. Problemi često nestaju kada prebacimo pažnju sa sebe na druge. Ako, na primer, imate problema sa seksom, pokušajte da zadovoljite partnera ne tražeći sopstveno zadovoljenje. Brige oko erekcije i orgazma nestaju i zadovoljstvo se ponovo pojavljuje. Ili, još bolje, nemojte pokušavati da zadovoljite bilo koga. Mnogi seks terapeuti preporučuju da par ne čini ništa osim što se mazi, po svaku cenu izbegavajući orgazme. I ono što nisu mogli da postignu svesnim naporom, događa se samo od sebe.

Frankla naglašava da se pridaje previše značaja samorefleksiji. Od Frojda pa nadalje, podsticani smo da gledamo u sebe, da iskopamo naše najdublje motivacije. Frankl čak ukazuje na tu tendenciju kao na našu „kolektivnu opsesivnu neurozu“, koja nas zapravo odvraća od smisla. Frankl insistira da, suštinski, problemi sa kojima se suočavamo proizlaze iz osujećene potrebe za smislom.

Ove i druge tehnike su dobar početak terapije, ali nisu cilj.

Najvažniji zadatak terapeuta je da pomogne klijentu u ponovnom pronalaženju latentne religioznosti koja postoji u svakom od nas. To ne može biti nametnuto niti forsirano.

„Izvorna religioznost se mora razviti u vlastito vreme. Niko ne može da na nju bude prisiljen. Terapeut mora da dozvoli pacijentu da otkrije vlastiti smisao.“

„Ljudska egzistencija je – dokle god nije neurotični iskrivljena – uvek upravljena ka nekom ili nečem izvan sebe – ka smislu koji treba ispuniti ili drugom biću koje treba susresti s ljubavlju.“

Dela Viktora Frankla

Zašto se niste ubili (Man`s Search for Meaning: An Introduction to Logotherapy, originalno objavljeno pod naslovom Ein Psycholog erlebt das Konzentrationslager)

Bog podsvesti – psihoterapija i religija (The Unconscious God: Psychotherapy and Theology, originalni naslov Der unbewusste Gott Psychotherapie und Religion )

Nečujan vapaj za smislom – humanizam i psihoterapija

Psihoterapija i egzistencijalizam (Psychotherapy and Existentialism)

Lekar i duša: od psihoterapije ka logoterapiji ( Psychotherapie und Religion , originalni naslov �rztliche Seelsorge )

Pregled dat na osnovu teksta Dr. C. George Boeree VIKTOR FRANKL

About LillyT

:))) Rođena između hipi pokreta i panka; odrasla u socijalizmu zastićena od vremena i prostora. Bila i ostala buntovnik i isterivač "djavola" ničim izazvana. Jos se nije umorila od svog životnog puta hodanja po žici, što joj je bilo i ostalo pretežno zanimanje u večnom opiranju pokusajima drustva da je oblikuje

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s