Католици Хрвати, муслимани Срби и Цигани у лову на православне Србе

 

Nedeljnik Католици Хрвати, муслимани Срби и Цигани у лову на православне Србе

Сарајево / Београд – Почетком јуна пре стотину година лондонски Тајмс је објавио текст “Европа под оружјем”, у којем се анализира експоненцијално увећавање војних ефектива Немачке, Аустроугарске, Русије и стање француске војске. Практично, месец дана пре Сарајевског атентата, лондонски дневник описује звецкање оружјем на Старом континенту.

Наравно, у тој анализи Србија се и не помиње, једноставно српска краљевина није припадала категорији земаља које могу да одлучују о рату и миру. Листајући бројеве Тајмса с краја пролећа и почетка лета 1914. године стиче се јасан утисак да пуцњеви Гаврила Принципа у аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда и његову супругу нису били окидач за почетак Првог светског рата, већ су били злоупотребљени од страна тадашњих великих сила, читај Немачке, да се обрачунају са европским такмацима: Великом Британијом на мору и Француском и Русијом на копну.

Ако је веровати Тајмсу и његовим дописницима у Београду, Бечу, Сарајеву, Берлину у предвечерје Првог светског рата причало се о пан-српским идеалима и идејама, или у најширем контексту о српско-хрватској популацији на западном Балкану и српско-хрватском уједињењу. Југословенства и југословенских идеја тада још увек није било.

 

У првом плану поменутог текста с насловом “Европа под оружјем”, је била Немачка која је према писању енглеског дневника, удвостручила поморску флоту и број морнара у периоду од 1904. до 1914. године, док је копнени састав војске, са резервистима, стигао до бројке од три и по милиона, толико да је, према подацима енглеске обавештајне службе, немачка војска имала хитну потребу за најмање 3.000 официра.

Наводи се да је на мору једина сила која може да одговори Другом Рајху – Велика Британија. Француска је у истом тексту представљена као земља са великим унутрашњим политичким проблемима и војском која не бриљира по својој готовости за евентуалне ратне сукобе. Ипак, пише Тајмс, Француска је распоредила на граници са Немачком довољно војника и оружја да одговори на било коју изненандну акцију Немаца.

Такође се наводи да Французи, за разлику од Немаца, не могу да мобилишу више од милион и двеста хиљада резервиста, то јест тек трећину броја на располагању кајзера Вилхелма ИИ, те да француска флота не може да парира аустроугарској и италијанској морнарици и да је зато неопходно масивно присуство британских бродова у Медитеранском мору.

STRANICA TAJMSA1 Католици Хрвати, муслимани Срби и Цигани у лову на православне Србе

За Русију се говорило да ће имати кључну улогу у одмеравању снага тројне алијансе (Немачка, Аустроугарска и Италија) са Антантом (Русија, Велика Британија и Француска) и најављују се све напетији односи Москве и Берлина, због чега је Русија донела одлуку да повећа број стајаће војске за 450.000 војника.

Дописник Тајмса, четири дана пре Сарајевског атентата, јавио из Београда да је Краљ Петар због болести пренео привремено, док буде на терапији, овлашћења на свог сина Александра и да је отишао на бањско лечење. У тексту се наводи да су сви пријатељи Србије одахнули када је прецизирано да се не ради о абдикацији, већ о привременој предаји власти. Тајмс је у предвечерје атентата у Сарајеву писао да није уопште сигурно да би примопредаја власти између краља Петра и престолонаследника Александра прошла без проблема.

Наиме, према информацијама Тајмса, најстарији син краља Петра, принц Ђорђе, после одрицања од права на српски престо 1909. године, стекао је висок углед у делу официрског кадра због својих неустрашивог и одважног држања током Балканских ратова, те да није уопште сигурно да би он и део официрског кадра гледао мирно на преузимање трона од стране Александра. С друге стране, Тајмс је писао и да се Александар истакао у више наврата током Балканских ратова, због чега је и он стекао углед међу официрима српске војске.

“Занос произведен победама у Балканским ратовима још није стишан и абдикација суверена у овом моменту би могла да доведе до сукоба између две војне фракције од којих свака навија за свог кандидата”, закључио је дописник Тајмса из Београда.

Gavrilo Princip 21 Католици Хрвати, муслимани Срби и Цигани у лову на православне Србе

Пар дана пре убиства надвојводе Франца Фердинананда у Тајмсу је освануо и чланак о потписаном конкорадату између Краљевине Србије и Ватикана који је представљен као велики успех српске дипломатије, јер се са њим укидао аустоугарски протекторат над црквеним објектима Римокатоличке цркве на територији Србије.

Са дистанце од једног века, можемо слободно рећи да је Тајмс описао до у танчине детаље атентата и да је слабо шта додато у протеклих сто година. Од најситнијих запажања, како је Гаврило Принцип био обучен преко скока Чабриновића у Миљацку, до тврдоглавости Франца Фердинанда да не поштујући протокол промени распоред својих обавеза и маршруту која га је довела право пред Принципов пиштољ, укључујући и последње речи упућене супрузи: “Живи за нашу децу”. Због тога ћемо се више бавити реакцијама и коментарима који су објављени у већ 230 година водећем британском листу.

Сарајево је енглеским читаоцима представљено као други највећи исламски град у Европи, односно нека врста “северног Дамаска”. Штавише, Тајмс је подвукао да је упркос европеизацији града и конструисању модерних зграда, довођењу железнице у сам центар, Сарајево у суштини остало “мухамедански” град. Интересантно је да Тајмс Муслимане или Бошњаке, ословљава као Србе мухамеданске или муслиманске вере, наводећи да их у граду са 41.000 становника има око 18.000.

У некрологу за надвојводу Франца Фердинанада Тајмс је поред биографије аустроугарског наследника посебно истакао да је он био врло екстремни католик, готово клерикал, и да се дуго времена истицао као моћни симпатизер антисемитске аустријске Социјал-хришћанске партије.

arhivska fotografija4 Католици Хрвати, муслимани Срби и Цигани у лову на православне Србе

Наведено је и да је имао револуционарне планове за реорганизацију Хабзбуршке монархије, смањивање утицаја и значаја Мађара у двоглавој монархији и да је као командант војске и морнарице давао велики значај развоју и снажењу аустроугарске флоте. Осим што је мрзео отворено Јевреје, Фердинанд није био омиљен ни у Италији, пошто се као жестоки католик залагао за обнављање папске државе, што је било у тоталној супротности са званичном политиком Беча који је био у тројном савезу са Римом и Берлином.

Својим антимађарским понашањем је стекао непријатеље и у Будимпешти а својим ултраконзервативним ставовима је претворио најнапреднији део аустријског друштва, који се препознавао у либералним идејама, у заклете противнике. Штавише, лондонски лист је пренео да постоји уверење да је антипатија према Мађарима звезда водиља политичког ангажмана Фердинанда, баш као и католички проселитизам. Према писању Тајмса, Фердинанд је имао намеру да искористи хрватски католички клер за ширење католичанства међу јужним словенима.

“Његова главна идеја је била политичко-религиозна освајање западног Балкана, хабзбуршким утицајем или хабзбуршком силом. Балкански ратови су Фердинанду донели бројна разочарења. Аустријски планови су предвиђали да Турска победи Србију у Првом балканском рату, баш као што су погрешно претпостављали да ће Бугарска поразити Србију у Другом балканском рату. Порази Србије су требали у оба случаја да послуже као изговор Аустроугарској да се умеша и заустави Турке и Бугаре у име заштите српско-хрватског народа и да прошири свој протекторат над целим простором где су већина Србо-Хрвати на Балкану. Ти Фердинандови планови су га учинили антагонистом Краљевине Србије и свих остали заговорника пан-српских идеала који су могући креатори завере која је довела до његовог убиства”, писало је у Тајмсу којем није промакло ни да је једина “крунисана глава” или шеф државе на сахрани Франца Фердинанда био немачки цар Вилхелм ИИ, чак ни император Фрањо Јосиф није присуствовао сахрани свог синовца престолонаследника већ се брже боље вратио из Беча у Бад Ишл, где му је била незванична летња резиденција.

STRANICA TAJMSA 2 Католици Хрвати, муслимани Срби и Цигани у лову на православне Србе

У неколико текстова лондонски дневник је направио неколико упечатљвих паралела. Док су Хрвати и Муслимани хтели да линчују Гаврила Принципа и Недељка Чабриновића, док су палили српске куће, српске хотеле, кафане, продавнице, новине, институције и пребијали Србе по Сарајеву, Мостару, Дубровнику, Загребу и другим местима у Босни, Херцеговини, Далмацији у Бечу се нико није узбудио због вести о смрти Франца Фердинанда. Грађани Беча уместо да жале убијеног престолонаследника, констатовао је Тајмс, похитали су да поздраве старог цара Фрању Јосифа да му буду близу и да му пожеле добро здравље, зато су били охрабрени његовом бодрином и спремношћу да, упркос својим годинама, води двоглаву монархију.

“Док је тело надвојводе Франца Фердинанда и његове супруге било положено у Градској већници у Сарајеву, велика већина католика Хрвата, певајући аустријску националну химну показивало је оданост аустријском трону а затим је подржана од дела муслимана Срба и групе Цигана почела да разбија прозоре хотела у власништву православаца Срба, да пљачка продавнице чији су власници Срби, као и приватне куће и институције православних Срба. Полиција није могла да заустави насиље због чега је позвана војска и проглашено је опсадно стање”, писао је дописник из Сарајева.

“У Загребу су такође одржане антисрпске демонстрације. Велике масе католика Хрвата су марширале улицама узвикујући слогане: ‘Доле српске убице! Доле српско-хрватска колација‘. Затим су ломили прозоре на кућама Срба и полупали су излоге и прозоре најзначајнијих српских новина”, јављао је Тајмсов новинар из тадашњег Аграма. Антисрпске демонстрације су се прошириле по целој Далмацији а у Дубровнику су масе католика Хрвата пљачкале и уништавале српску имовину, све док војска није сишла на улице како би успоставила ред и мир, прецизирао је британски дневник.

Следећег дана, Тајмс је известио да је око 50 Срба било повређено а један је убијен током нереда у којима су католици Хрвати, муслимани Срби и Цигани рушили све православно-српско што им се нашло на путу. Антисрпске демонстрације су забележене и у Мостару где је један Србин заклан. Антисрпске манифестације, према сведочанству Тајмса, су се одржале и у низ других градова Босне и Херцеговине. Тајмс је посебно нагласио да је српски амбасадор у Бечу одмах по добијању вести изразио саучешће грофу Берхтолду и да је српска влада била веома забринута због атентата у Сарајеву.

Atentat Franc Ferdinand 4 Католици Хрвати, муслимани Срби и Цигани у лову на православне Србе

Према Тајмсовим изворима, Франц Фердинанд је био упознат са наговештајима да се спрема атентат на њега али да и поред тога није желео посебне мере безбедности. Истовремено, Тајмсови извори су изразили сумњу да је атентат био усмерен на подривања односа између Србије и Аустроугарске и осујећивање идеје о уједињењу Срба и Хрвата.

Према писању Тајмса, у Санкт Петербургу су реакције на вести о атентату у Сарајеву биле помешане. Ужаснутост због убиства и сажаљење према старом цару Фрањи Јосифу су били испреплетани са увреженим мишљењем да надвојвода Франц Фердинанд није био пријатељ Русије и да његова смрт неће утицати негативно на односе између две империје – напротив, поправиће их. У Русији се одговорност за догађаје у Сарајеву приписује анти-словенској политици Беча чији је главни експонент био управо надвојвода Франц Фердинанд.

Тајмсов дописник из Београда је јавио да су прве реакције у Београду на убиство у Сарајеву биле једноставно људско жаљење и ужасавање. Комплетна штампа у Београду је осудила крвави чин за који су оптужили анархисте, изразивши дубоко саучешће старом цару Фрањи Јосифу, објавио је Тајмс, додавши да је убиство осуђено у свим београдским круговима.

У анализама београдске штампе, у интерпретацији Тајмса, убиство је последица лоше аустријске политике и одсуство стварних слобода које су створиле услове за креирање фанатика спремних на криминалне чинове пупут Сарејевског атентата. Тајмсов новинар је запазио да су у Београду сви свесни да атентати, као овај у Сарајеву не доносе никакве политичке бенефите.

Stari Beograd 1 Католици Хрвати, муслимани Срби и Цигани у лову на православне Србе

“Политичка убистава само мењању особе а не систем. У Београду страхују да ће због убистава у Сарајеву трпети последице сви Срби у Аустрији као и односи Београда и Беча”, објавио је Тајмс.

Редакцијски коментар Тајмса од 2. јула са дужном пажњом је пренет у свим важнијим органима информисања у Бечу уз поруку да и Британци упозоравају Србију, мада се из тог коментара више профилишу савети упућени Бечу, који неће бити послушани, него што се деле лекције Београду.

“Приметили смо са задовољством да се штампа у Бечу прилично суздржано изражава о догађајима у Сарајеву и поред атмосфере погодне за снажне и неправедне осуде. Било је излива говора мржње у појединим новинама, попут војног листа Рајхспоста, али како је наш дописник описао, у већини новина се не налазе позиви на освету према Србима који живе у двојној монархији. Злоупотребити злочин у Сарајеву за ширење неповерења према Србима или као изговор за фрикције са Краљевином Србијом била би жалосна грешка… Нема никакве сумње да је убиство резултат српске политичке завере. Ко се крије иза завере и зашто нису предузете мере опреза да би се деловало превентивно су питања која морају да добију уверљиве одговоре.

Неосноване оптужбе на рачун владе у Београду и краља Петра могле би да охладе и окрену симпатије које је убиство произвело у Европи. Двојна монархија је направила низ грешака у решавању проблема јужних Словена. Криминални чин у Сарајеву, као и свако политичко криминално дело те врсте, директно и снажно, наноси пораз управо идејама оних који су починили тај злочин. Цивилизовани свет нема симпатије за оне који оправдавају те злочине, баш као ни за оне који спекулишу са њима тежећи да остваре политичке циљеве. Све ово је створило прилику за Аустроугарску да покаже да може да се према Србији односи правично и великодушно упркос оном што се догодило.

“Искористити мудро и добро ову прилику, без обзира на узаврела осећања, био би стварни доказ далековидне и оштроумне државничке политике”, написао је Тајмс првих дана јула 1914.године. Ситуација се већ мења 3. јула када аустријска и мађарска штампа скидају рукавице и обрушавају се на Србију упирући прст у њу као главног кривца. Под насловом “Аустријска новинска кампања” Тајмс објављује ноту коју су добили од званичних српских извора као одговор на нападе из Двојне монархије.

“Аустријске новине почињу све више и више да оптужују Србију за злочин у Сарајеву. Њихови мотиви су прилично очигледни. Они желе да умање што је више могуће кредит који је Србија, током последњих ратова зарадила у Европи, ширењем предрасуда, користећи ужасан криминални чин младих фанатика, који је осуђен и оквалификован као одвратан од стране свих политичких, званичних и друштвених кругова у Србији. Сви компетентни чиниоци у Србији страхују да ће злочин имати негативне последице на односе између две краљевине и на положај Срба у Аустроугарској. Догађаји су оправдали њихова страховања. У моменту када Србија чини све што може да унапреди односе са комшијском Монархијом и да их учини што је више могуће пријатељским, абсурдно је и помислити да би Србија могла да толерише чак и идеју за тако страшан и бесмислен срамотни чин”.

Десет дана после Сарајевског атентата Тајмс поново посвећује коментар односима Аустроугарске и Србије:

“Убиство надвојводе Франца Фердинанда и војвоткиње Хохенберг је свакако појачало антипатије међу несловенским народима према Краљевини Србији. Али то још не значи да треба да помислимо да је рат неизбежан између две земље… Нема доказа да су званичници у Србији криви директно или индиректно за злочин у Сарајеву иако постоје индиције да је завера скована у Београду.”

У нападима на Србију су се посебно истицале две новине: Рајхспост и Пештер Лојд. Рајхспорт је била новина која је осликавала лик и дело Франца Фердинанада, клерикално-милитаристички манифест са изразито конзервативним, антисемитским и антилибералним ставовима, а Пештер Лојд је по својим насловима био претеча појединих данашњих таблоида у Србији или новина из Милошевићевог времена. Захваљујући хушкачком и острашћеном писању су стигли чак и на странице Тајмса. У тексту под насловом “Аустријски напад на Србију”, дописник Тајмса из Беча је згрожен речником мађарског листа на немачком језику, у којем Србију назива леглом шугавих пацова, и у којем се најављује садржај ултиматума Беча Београду, преноси дословце најконтроверзнији део.

“Српској влади ће бити показано где се налази легло шугавих пацова који су дошли са српске територије и прешли наше границе како би ширили смрт и деструкцију. Ако српска влада покаже спремност да потамани легло пацова, пружиће доказ својих добрих намера и вратиће статус доброг комшије који је у последње време доведен у питање”, писао је Пештер Лојд док је Србија је оплакивала свог вољеног руског амбасадора Николу Хартвига, чувеног по поносном ставу да је “већи Србин од свих Срба”, који је умро од срчаног напада у Београду током сусрета са аустријским амбасадором Бароном Гизлом, остављајући Србији у аманет да стане Аустроугарској на црту.

И стадоше…

vaseljenska.com Телеграф.рс / Жељко Пантелић, дописник Недељника из Рима

 

About LillyT

:))) Rođena između hipi pokreta i panka; odrasla u socijalizmu zastićena od vremena i prostora. Bila i ostala buntovnik i isterivač "djavola" ničim izazvana. Jos se nije umorila od svog životnog puta hodanja po žici, što joj je bilo i ostalo pretežno zanimanje u večnom opiranju pokusajima drustva da je oblikuje

One response »

  1. bogoboj kaže:

    Uporno i dosledno i istoričari i novinari i priprosti plebs stalno nastoje da izbegnu pravu istinu. Nisu narodi nikada bili u sukobu. Narodu je uvek bila preka potreba : HLEBA i IGARA! I ona, znate već, prirodna, fiziološka – „NARODNA ZABAVA“, pravljenje dece. Sebi i drugima! Povod za sukobe, ratove i trvenja predstavljaju vođe sekti, vera i politike, interesi pojedinaca. Prema tome ne krivite sirotinju. Jer ona je kriva samo zato – što je živa!

    Sviđa mi se

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s