Transkript:

0:06
Sarajevo 1914
0:12
Franc Ferdinand
0:17
Austrijska vojska u Sarajevu
0:25
Naslednik austriskog prestola
0:34
28 Juni 1914g
0:44
BALKANSKA KLOPKA.TAJNA SARAJEVSKOG ATENTATA
1:03
Sarajevo – jedan od najlepsih Balkanskih gradova
1:06
Iz okoline grada otkriva se fantasticna panorama na glavni grad BiH gde danas zivi oko 400.000 stanovnika
1:25
Bas ovde 28 Juna 1914 ispaljena su dva sudbonosna hitca koja su po opstem misljenju, postali razlog za pocetak prvog svetskog rata u Evropi
1:44
Mnogi fakti i kasnije otkriveni dokumenti svedoce o tome da ubistvo prestolonaslednika i njegove zene u Sarajevu,nisu bili samo,tek splet okolnosti.
2:09
Najupecatljivije i najtajanstvenije ubistvo 20-tog veka sve do sada intrigira naucnike. Sahrana Franca Ferdinanda i njegove zene fakticki pretvorila se u sahranu cele stare Evrope
2:23
Buknuvsi posle toga,prvi svetski rat odnece zivote miliona ljudi i pogubice najmocnije imperije evropskog kontinenta
2:32
Sta se ustvari desilo u Sarajevu tog leta 1914g. Ko i zasto je bio zainteresovan za to ubistvo
2:44
Tesko bi moglo da se kaze da nije bilo sarajevskog atentata, ne bi bilo Prvog svetskog rata.
2:50
Znamo,kako je vlada Nemacke tada govorila – Nama nije bitan kakav je povod,rata ce svakako biti…
3:00
Sarajevski atentat zaprepastio je i uplasio monarhisku Evropu.Ali nije on bio pravi razlog za njene uzasne muke
3:12
Vilhelm Drugi nemacki car,i nemacki visoki krugovi hteli su da prave veliko nemacko prostranstvo od Hamburga do Bagdada i Basre
3:28
Stvaranje prostora nemacke marke na Balkanu
3:32
Krajem 19-tog veka i Berlin i Bec koristili su svaku priliku da bi uzeli Balkan pod svoju potpunu kontrolu
3:41
Nemacka je htela da napravi sopstvenu imperiju i da izadje na Azijsko trziste,Austro-Ugarska tezila je da sebi potcini Srbiju,i sve Juznoslovenske zemlje.Pored ekonomskih razloga bilo je tu i cisto politickih
3:56
U tom smislu,prekracivanje bilo kakvog uticaja Rusije na Juzne Slovene i nepustanje Rusije ka istocnim moreuzima i Sredozemnom moru.
4:05
Benjamin Kalaj,izvesni austrougarski politicar,koji je skoro 30 godina bio okupacioni guverner BiH pise jednu knjigu – Rusija na istoku. I on pise o tome da preti ogromna opasnost za celu Evropu od Rusije koju treba na bilo koji nacin istisnuti iz Evrope posebno Jugoistocne
4:40
Poseta Franca Ferdinanda u BiH pocela je 25-tog Juna 1914
4:48
Oficijalni cilj putovanja bila je poseta vojnim manevrima
4:53
50-godisnji Franc Ferdinand trebao je da prisustvuje na manevrima kao generalni inspektor Austrijske Vojske
5:00
Zajedno sa njim na Balkan uputila se i njegova supruga Sofija. U tom momentu Austrijske obavestajne sluzbe su vec tacno znale da u Sarajevu na prestolonaslednika moze biti izvrsen atentat.Jedan od agenata je cak naveo ime i prezime buduceg ubice.
5:18
Ali policija je ignorirala taj podatak.
5:22
Becka policija je obavestila Sarajevsku i Budimpestansku da u periodu od 20 Oktobra 1913 do 28 Juna 1914,mladic po imenu Gavrilo Princip zajedno sa drugim mladim Srbima iz Bosne govorio je da ce ubiti Franca Ferdinanda
5:51
O mogucnosti atentata na prestolonaslednika Bec su obavestili cak i oficijalne vlasti Srbije odnosno one na koje ce kasnije Austrijci baciti glavnu krivicu za ubistvo.
6:07
<font color=#FFFFFF>Poznato je da je Nikola Pasic predsednik vlade znajuci o tome da se sprema sarajevski atentat porucio srpskom poslaniku Jovanovicu da o tome obavesti visoke austrougarske krugove ali pored toga atentat se ipak desio</font></font>
6:26
I pored svih upozorenja sarajevska poseta ne samo da nije bio otkazana vec je oraganizovana bez elementarnih mera bezbednosti
6:37
Pokazalo se da ljudi odgovorni za bezbednost prestolonaslednika rade sve da atentata obavezno bude
6:44
Franc Ferdinand i njegova supruga su trebali da se voze gradom u otvorenom automobilu,sto ih je fakticki pretvaralo u zive mete.
6:56
Detaljnu marsrutu kretanja takodje su objavili sve lokalne novine,bilo je i drugih neuobicajenosti koji su upadale u oci
7:10
Svi su primetili da Franca Ferdinanda u Sarajevu na glavnoj ulici cuvaju vojnici i policajci rasporedjeni na 100 metara jedan od drugog.
7:20
Za uporedjenje 1910 u Mostaru kad je dosao imperator Franc Josif vojnici su stajali na 10 metara jedan od drugog sa puskama na gotovs
7:30
A ovde samo zamislite…100 metara !
7:34
Ne manje provokativno je izgledao i datum izabran za posetu Sarajeva.
7:40
28 Juna – na Vidovdan kada se Srbi u crkvama secaju svojih predaka poginulih u borbi sa Turcima na Kosovu
7:52
Posle cega je nastupilo skoro 5 vekovno tursko ropstvo. U 19 tom i 20 tom veku za mnoge Srbe tursko ropstvo je bilo zamenjeno austrougarskom okupacijom i novim represijama pravoslavnih
8:05
U anektiranoj Bosni od strane Austrijanaca skoro pola stanovnistva sacinjavali su pravoslavni Srbi,trecina Muslimana i 14 posto Hrvata katolika.
8:19
Da se ne bi dopustilo ujedinjenje Juznih Slovena u jedinstvenu mocnu drzavu, pod vodjstvom Srbije i protektoratom Rusije,Austrougarske vlasti poceli su da sprovode zestoku politiku menjanja nacionalnog i religioznog sastava BiH.
8:35
Pre svega pojacati je kolonistima iz drugih delova imperije. Samo Nemaca je bilo preseljeno oko 240.000.
8:47
Osim njih na iskonsku Srpsku zemlju,naseljavali su Katolike iz Tirola,Poljake i Ukrajince Unijate iz Austrijske Galicije.
8:56
Mnoge knjige i udzbenici srpske istorije bili su oduzeti i zabranjeni.
9:07
Svaku aktivnost Srba u BiH,da se ujedine na kulturnom i politickom smislu,sa strane Srbije i Crne gore,Austrougarska dozivljava kao velikosrpsku opasnost.I u tom smislu ideja Velike Srbije i veliko srpske opasnosti pod navodnicima,je austrougarska ideja koja je htela svoje agresivne planove prema srbima,Srbiji i Balkanu do mediterana,opravdati borbom protiv tkzv.Velikosrpske opasnosti
9:46
Ta politika unistenje Srbije i Srpskog naroda provodila se do kraja prvog svetskog rata
9:56
Jedan od najvecih zagovornika anti-Srpske i anti-Slovenske politike bio je Austrijski prestolonaslednik Franc Ferdinand. Pa zato njegova vojna poseta na dan srpskog nacionalnog praznika,od strane stanovnika kraja je shvacena kao gruba demonstracija sile i neuvazavanja pravoslavnih
10:20
Engleski istoricar Alan Tejlor u svojoj knjizi Borba za prevlast u Evropi govori da je za atentat kriv sam Franc Ferdinand.
10:28
On je dosao u Sarajevo na dan srpskog nacionalnog praznika kada Srbi idu u crkvu i mole se za poginule.
10:35
To bi bilo,kaze Tejlor,kao kad bi Engleski kralj otisao u Irsku i resio da se provoza u otvorenom automobilu po glavnoj ulici Dablina. Sigurno bi bio ubijen
10:54
28-mog Juna 1914gu 10 sati ujutru kolona F.F. koju su sacinjavali 7 automobila kretao se od sarajevske zeleznicke stanice ka opstini
11:09
Sam prestolonaslednik i njegova supruga vozili su se u trecem automobilu.U tom vremenu Gavrilo Princip i sest njegovih drugova iz Mlade Bosne vec su zauzeli pozicije po trasi kretanja kolone.
11:23
Sastav atentatora bio je mnogonacionalni.Clanovi Mlade Bosne bili su Srbi,Hrvati, i Bosanski Muslimani ujedinjeni idejom o borbi za oslobodjenje Juznih Slovena od Austrijskog gospodstva.
11:38
Kada je kolona izasla na kej,dvoje zaverenika nisu izdrzali pritisak uplasili se i napustili su svoja mesta
11:47
Jedino treci,Nedeljko Cabrinovic sakrivsi granatu u buket cveca odvazio se da je baci u automobil prestolonaslednika
11:55
To se desilo u 10 sati i 17 minuta
12:02
Bomba bacena Cubrinovicem na automobil prestolonaslednika,preko puta terase restorana Mostar,pala je na spusteni krov automobila. Ali nije eksplodirala jer je vreme detonacije bilo 12 sekundi.
12:15
Franc Ferdinand videvski buket koji dimi,nije se uspanicio i skocivsi s mesta izbacio je buket iz auta.
12:24
Bomba je eksplodirala pod tockovima sledeceg automobila. Krhotine eksplozije ranili su dva pratioca prestolonaslednika i oko 20 ljudi iz gomile na trotoaru.
12:35
Cabrinovica koji je pokusavao da pobegne uhvatila je policija.A kolona sa austrijskim gostima uspesno je stigla do zgrade opstine.
12:43
Ovde se odrzavao prijem,za vreme koga je nacalnik policije predlozio prestolonasledniku da prekine posetu i napusti Sarajevo
12:51
Ali Franc Ferdinand je odbio
12:55
Smatrajuci da je najgore proslo,resio je da poseti u bolnici ranjenog potpukovnika milicije,i da pogleda gradski muzej.
13:09
U cilju bezbednosti bilo je reseno da kolona Franca Ferdinanda prodje kejom velikom brzinom,da se nigde ne zaustavlja i nigde ne skrece.
13:19
Tacno u 10 i 45 svi automobili osim ostecenog mercedesa,krenuli su od opstine u pravcu Latinskog mosta
13:34
Kada je izgledalo da su sve opasnosti prosle vozac je iz nepoznatog razloga odjednom skrenuo u usku ulicu Franca Josifa.
13:43
Za njim je krenula i cela kolona.Obezbedjenje je primetilo gresku i naredilo zaustavljanje.
13:56
Bas u tom momentu automobil Franca Ferdinanda i njegove zene nasao se pravo ispred mesta gde je stajao 19-godisnji Gavrilo Princip
14:05
Shvatajuci da mozda nece biti druge prilike izvadio je revolver i pripucao
14:20
Istreli su odjeknuli na uglu ove zgrade u 10 sati i 50 minuta.
14:24
Automobil prestolonaslednika zaustavio se na trotoaru,na svega 2 metra od mesta gde je stajao Gavrilo Princip
14:31
Danas je odbelezano spomen plocom
14:36
U zdanju pored koga se desio atentat,danas se nalazi mali muzej gde ima par licnih stvari F.F. i njegove zene,kojima su se koristili za vreme posete Sarajevu.Tu su pantalone i torba Gavrila Principa.
14:51
Okruzen u gomilom posmaraca Princip je pucao skoro i ne ciljajuci.
14:56
Po neverovatnom sticaju okolnosti,oba istrela pokazali su se smrtonosnim
15:01
Kako se automobil nalazio na svega dva metra od Gavrila,on je lako izvrsio atentat.Jedan metak pogodio je Ferdinanda u vrat kroz arteriju tako da je uskoro umro od gubitka krvi.
15:21
Drugi metak je bio namenjen za oficira koji ih je cuvao ali u toj guzvi Gavrila je neko odgurnuo i pucao je pod drugim uglom pogodivsi Sofij u stomak.Metak je prosao kroz kozno sediste i pogodio Sofiju u zeludacnu arteriju
15:48
Od dobijene rana Sofija je umrla na mestu a prestolonaslednik je bio ziv jos 15 minuta. Niko iz njegovog okruzenja nije mogao da otkopca njegov tvrdi okovratnik uniforme da bi zaustavio krvarenje.
16:01
Cudno ponasanje lica odgovornih za sigurnost prestolonaslednika je ostalo zagonetka.
16:13
Oko tog pitajna ima mnogo teorija zagovora i pretpostavki na primer da su nemacki neprijatelji koje je imao Franc Ferdinand radili sve da do tog atetntata dodje.
16:28
U svakom slucaju sa naucne tacke gledano,nemoguce je odgovoriti na pitanje zasto austrijske bezbednosne sluzbe nisu nista ucinili da bi sprecili ubistvo.
16:40
Posebno cudno to izgleda posle toga kako je ta ista obavestajna sluzba uspesno sprecila pokusaj Bogdana Zerajica 1910g.A pored toga uhvatila i presekla druge planove
16:53
Gavrilo Princip bio je uhvacen od policije ali je odbegao kaznu jer je imao svega 19 godina.Umro je 1918 od tuberkuloze u austrijskom zatvoru Terezinstat
17:08
Bez obzira na to sto je Gavrilo Princip bio austrougarski podanik,a u Mladu Bosnu ulazili i Hrvati i Bosanski Muslimani,oficijale vlasti austrougarske odmah su optuzili za organizaciju ubistva susednu Srbiju.
17:29
Da nije bilo Sarajevskog Atentata Austrougarska bi u svakom slucaju pre ili kasnije nasla povod za da napadne Srbiju. Da bi ostvarila svoje imperijalisticke ciljeve koje je vec imala u tom momentu.
17:54
Pravoslavna Srbija oslobodivsi se od Turaka u 19-tom veku, u ocima austro-nemackih vodja predstavljala je glavnu opasnost za njihove planove o uspostavljanju kontole nad celom Juznom Evropom.
18:06
Nezavisni Beograd bio je snazan centar otpora za Srbe koji su ziveli na teritorijama zauzetim od Austo-Ugarske
18:14
Pored toga u Austiji i Nemackoj smatrali su Srbiju zajedno sa Crnom Gorom kao pristalicama Rusije na Balkanu.
18:22
Na primer oruzane snage Crne Gore u to vreme,izdrzavale su se fakticki na novcu ruske vlade
18:35
Austrougarska spremala se na punom osvajanju Balkana i izbacivanju ruskog uticaja i Rusije sa Balkana.To je cini mi se najvaznije.To je ram svega ovoga
18:50
4 Jula 1914 imperator Franc Josif poslao je nemackom caru licno pismo i memorandum vladi,sa molbom da poddrze plan za likvidiranje Srbije kao politickog faktora na Balkanu.Vilhelm Drugi ne skrivajuci svoju mrznju prema Slovenima,obecao je takvu poddrsku.
19:12
Na jednom od raporta dobijenih posle sarajevskog atentata,nemacki car je napisao – Sa Srbima treba zavrsiti i to sad odmah.
19:24
Oko svih planova koji su se pravili za Balkan,o pitanju odnosa Rusije ka tim dogadjajima odmah je bilo jasno. Pa predvidjalo se da ako austougarska posle aneksije BiH napadne Srbiju,izvesno je bilo da ce se Rusija zauzeti za Srbiju,i obavezno ce nastati konflikt u kom ce biti uvucena i Nemacka
19:49
23 Jula 1914 austrijske vlasti objavili su Srbiji ocigledno,neispunjivi ultimatum
19:58
On je sadrzavao red ponizavajucih zahteva,uklucujuci izgnanje iz srpske vojske i drzavnih organa,onih oficira i cinovnika koji nekako nisu ugodili Habsburskoj monarhiji.I slobodnan pristup austrijske policije na teritoriju drzave.
20:14
Odgovor Srbije je bio zaista uzdrzan i miroljubiv.Ona se saglasila na skoro sve tacke ultimatuma osim na dve koje su narusavali nacionalni suverenitet. Predlagala je davanje spornih pitanja Haskom tribunalu ili velikim drzavama.
20:40
U tom momentu Srbiji je najmanje od svega trebao napad Austrougarske.Zemlja samo sto je prezivela dva teska balkanska rata gde je pretrpela puno materijalnih i ljudskih gubitaka.
20:53
Prema tome Srbija nije bila spremna za rat,njoj rat nije trebao i ona je na sve nacine pokusavala da ga izbegne.
21:08
Ali u Becu i Berlinu pitanje napada vec je bilo reseno.28 Jula 1914g.Austrougarska objavila je rat Srbiji.
21:19
Za njom 1 Avgusta Nemacka objavila je rat Rusiji.
21:25
Usledila je lancana reakcija posle koje u konflikt nasle su se uvucene,vodece svetske drzave.Prvom zrtvom novog rata postala je srpska prestonica Beograd
21:48
Ovaj je trup,ratnog borda BODRUG,koji je ulazio u sastav austro-ugarske dunavske flotile.28 Jula 1914 upravo s njega ispucan je prvi istrel svetskog rata.U jedanaest uvece artilerija BODRUGA pocela je gadjanje Beograda koje je trajalo oko sat vremena.
22:13
Naredbu austriske komande naneti udar spavajucem Beogradu licio je na osvetu. Bombe su padale na stambene objekte ubijajuci i sakateci nevine ljude.Muskarce, zene, starce i decu.
22:31
Upravo tako sa bombardovanjem mirnog grada je i poceo prvi svetski rat u Evropi.
22:40
Napad 1914-te pokazao se potpuno neocekivanim.Stanovnici Beograda nisu bili spremni za napad.Stradalo je hiljade nevinih gradjana koji su bili ubijeni ili ranjeni u svojim domovima.Posle toga skoro 3/4 stanovnistva napustilo je grad.
23:02
Vecina zgrada bila je ostecena ili sasvim srusena.
23:12
Danas ovaj zapusteni brod,iz koga je poleteo prvi pucanj svetskog rata,zivi je pokazatelj trosnosti i rasipljivosti onoga sto nazivamo evropska civilizacija.
23:27
Hladnokrvo bombardovanje Beograda,pokazalo je da u novom ratu nema nikakvih pravila i shvatanja o casti.
23:35
12 Avgusta 1914g.zapocelo je nastupanje Austrougarskih vojski na Srbiju.Varvarska zestokost sa kojom su se predstavnici prosvecenih naroda spravljali sa pravoslavnim srbima je prosto neverovatno.
23:59
Upad Austrougarshih vojski u Srbiju praceno je cudovisnim zverstvima.U naredjenjima austriske komande vojsci, govoreno je – Rat nas je doveo u zemlju naseljenom ljudima koji prema nama gaje fantasticnu mrnju.U odnosu na takav narod nedopustiv je human i mek odnos.
24:21
Samo za 12 dana Avgusta 1914g.Austrougarski vojnici ubili 5000 mirnih Srba.Ukljucujuci zene,starce i dece.
24:35
Austrijske novine govorile su. – Krv prestolonaslednika Franca Ferdinanda bice oprana potocima srpske krvi.U praksi to je izgledalo ovako.
24:46
U Sabcu pobili su vecinu stanovnistva,zene i decu su klali i ubijali strogo bajonetima,da ne bi kako je izjavio jedan od oficira,uzalud trosili municiju.
25:01
U selu Zavlaka muskarcima i zenama rezali su sa ledja lente koze.U selu Gornjoj Vraguski okupatori zverski su ubili 30 srpskih malisana prethodno vadeci im oci. Slicna nasilja nad Srbima pravljena su i u prigranicnim delovima BiH
25:26
Rat protiv Srbije pocet 1914g nije bio samo rat protiv Srbije kao drzave,vec uopste protiv srpskog naroda na Balkanu u tom smislu,i protiv Srba u BiH.Na pr.vise od 80 ljudi je ubijeno u Celebicu kod Foce,U Gackom u Hercegovini obesili su vise od 30 ljudi.Mnogo Srba obesili su u Trebinju i drugim mestima
25:51
Najgora zverstva cinili su specijalni odredi formirani od radikalnih Bosanskih muslimana i Hrvata mobilizovanih od Austrijaca za borbu protiv mirnog srpskog zivlja.
26:04
Za resavanje srpskog pitanja,zavojevaci su napravili mnogo krupnih i manjih koncentracionih logora,u koje su slali predstavnike srpske naucne inteligencije,pravoslavnog svestenstva,kulturne radnike i obicne seljake
26:21
U jednom od naredjenja austrijske komande obecavalo se 200 kruna svakom vojniku koji uhvati i dovede u zarobljenistvo srpskog svestenika.
26:30
Ponekad iza bodljikave zice slali su cela sela.
26:37
U Austrougarskoj krajem 1915g i pocetkom 16-te bilo je osnovano 300 velikih logora i zatvora.Takvih zatvora je bilo mnogo i posle su ih iz zatvora slali u logore.Takvi su bili Arad danas u Rumuniji gde je umrlo oko 5000 Srba.
27:02
Nadjmedjer oko 5000.U Nemackoj bilo 50 takvih logora.U Bugarskoj 25. I nepoznat broj logora u Turskoj.
27:14
Ali baciti Srbiju na kolena 1914-te Austrijcima nije uspelo.
27:22
400.000 hiljadna Srpska Vojska koja je imala u naoruzanju svega 100.000 ispravnih pusaka pokazala je uporni i herojski otpor.
27:32
Tokom ratnih dejstvija na Srpskom frontu Austrijci su izgubili preko 280.000 vojnika i oficira.U Decembru 1914g. zahvaljujuci pomoci saveznika Srbi su presli u nastupanje.Oslobodili Beograd i u potpunosti isterali neprijatelja sa svoje zemlje.
27:53
Taj uspeh postao je moguc u tom smislu,i zahvaljujuci ruskoj pomoci.
27:57
Rusija je dala Srbiji oko 120.000 pusaka i 200 miliona metaka,neobaziruci se na to da se i sama u tom momentu suocavala sa nedostatkom naoruzanja
28:10
U sastavu srpskih vojski ratovali su i ruski dobrovoljci. Na primer,ceo odred je bio sacinjen od ruskih studenata.
28:21
1935-te u Beogradu na prilozima Ruskih emigranata bio je podignut spomenik secanja na nase vojnike i oficire koji su se borili i poginuli za vreme prvog svetskog rata.
28:38
Inicijator projekta bio je pukovnik Mihail Skradumov georgijevski vitez,ranjen 11 puta, koji je u tom ratu izgubio desnu ruku.
28:48
1914g Rusija je pomogla Srbiji da se spravi i sa borbom protiv jos jednog strasnog neprijatelja – epidemijom tifusa.
29:02
Pocetkom rata na celu Srpsku Vojsku bilo je svega 350 doktora.Stotine hiljada izbeglica bezeci pred austrijskim terorom ostali su bez ikakve medicinske pomoci.
29:15
Ruska carska misija,napravila je specijalni komitet za pomoc Srbima i Crnogorcima.Vec krajem Septembra 1914g.u Srbiju su dosli prvi medicinski odredi formirani na prilozima ruskih dobrotvornih organizacija i privatnih lica.
29:32
Na ruskim parama bile su organizovane dva sirotista za decu,bile su otvorene narodne kuhinje za najbednije slojeve stanovnistva.
29:42
Ruske bolnice poslale su u Srbiju najiskusnije doktore,milosrdne sestre,i sanitare. Mnogi od njih pripadali su najuglednijim moskovskim porodicama
29:54
Nadezda Markentijevic doktor epidemiolog koja je bila u odredu knjeginje Trubecke,posle svog dnevnog dezurstva u bolnici,primala je do 100 ljudi koji su dolazili za pomoc u ruskim bolnicama,jer nigde u okolini od 70 km.nije bilo nikakvih drugih lekara.I to je bio pravi podvig
30:21
Zahvaljujuci naporima ruskih lekara,vec na prolece 1915 epidemija tifusa je pocela da jenjava,i do leta se skoro zaustavila.
30:31
Pomoc je bila vrlo brza,i blagovremena.Ona je dosla onda kada u Srbiji skoro i da nije bilo drugih stranih misija.Jos jednom da podvucem Rusi su bili prvi.Ona je bila tako velika da je uspevala i da hrani,i da oblaci,i da obuva,i da pomaze vojnim zarobljenicima. T.e resavali su se svi zadatci koji su stajali pred Srpskom drzavom.
31:00
Pokazalo se da su Rusi to uradili brzo,i ucini skoro sve na svoj racun.
31:06
Krajem 1915g.Riski Car Nikolaj Drugi pomocice da se spasi i nacionalni prestiz Srbije,zajedno sa ostatcima Srpske Vojske.
31:20
Nemacka besna zbog toga sto joj Srbija jos uvek smeta da ostvari direktu vezu sa Turskom,poslala je na pomoc Austrijcima svoju vojsku.
31:31
U Oktobru 1915g.na Srbiju su se obrusile 14 Nemackih i Austrougarskih divizija.
31:41
6-tog Oktobra za vreme neprestanog bombardovanja Beograda,poginulo je 5000 stanovnika srpske prestonice.
31:49
S ledja Srbiju je napala 300.000 Bugarska vojska. Da bi izbegli opkoljavanje srpske jedinice pocele su da se povlace ka Crnoj Gori i Albaniji.
32:02
Zajedno sa vojskom bezalo je i ogromna masa mirnog stanovnistva. Ukupan broj Srba koji se povlacio dostigao je cetvrt miliona.
32:14
Mnogi od njih poginuce od hladnoce i gladi.U planinama albanska plemena potstaknuta od austrougarskih vlasti napadace na iznurene ljude otimajuci opremu i oruzje.
32:39
Krajem januara 1916g.poceo je poslednji najtezi put Srpske Vojske kroz albanske planine.Taj put od 240 km bio je nazvan od njegovih ucesnika – Albanskom Golgotom
32:54
Za vreme tog pohoda u planinama od gladi i bolesti umrli su 55.000 Srba.
33:01
Kada su se ostatci srpske armije priblizili moru mnogi vojnici nisu imali snage ni da podignu pusku.Glad istostenost i bolesti,produzavale su da kose ljude.
33:20
U takvim uslovima Ruski Car Nikolaj Drugi zahtevao je od saveznika,ma koliko kostalo da spasu sve prezivele Srbe.
33:29
Obratio se sa pismom predsedniku Francuske i premijeru Engleske u kome je izjavio da ako Srpska Vojska ne bude evakuisana,Rusija ce jednostrano zakljuciti mir sa Nemackom i Austrougarskom pod bilo kojim uslovima.
33:41
Kao rezultat saveznici odneli su Srbe na Krf. Kasnije povrativsi snagu i dobivsi novo naoruzanje Srpska Vojska uzece ucesce u ratnim dejstvima na Solunskom frontu.
33:57
Ali tada tesko da je neko mogao da pretpostavi da ce Albanska golgota biti za Srbe i poslednja.
34:22
Krajem 19-tog veka Austrougarske vlasti razradili su specijalni program o koriscenju drugih balkanskih naroda u borbi sa tzv Veliko-Srpskom opasnoscu.Posebnu ulogu u tim planovima igrali su Albanci.
34:39
Po informacijama Ruskih obavestajaca, Austrougarski generalstab od jeseni 1913g.poceo je da u Albaniju salje vojne instruktore sa ciljem da naprave 80 hiljadnu armiju sa ciljem vodjenjem ratnih dejstava protiv Srbije i Crne Gore.
34:56
Austrougarska veoma vesto je koristila Turke,Albance cak i Bugare. Albance posebno je pomagala parama,oruzjem.Ona se direktno mesala u situaciju u Staroj Srbiji,i vec do pocetka rata podrzavala je diverzantske grupe,da ulaze u Srbiju i da proizvode nerede.
35:26
1896g.18 godina pre pocetka rata u Becu je doneseno tajno resenje o stvaranju posebne Albanske drzave pod Austrougarskim protektoratom
35:42
Po recima jednog od Austrijskih ministara to je bilo neophodno da bi se potpaljivalo i podrzavalo neprijateljstvo medju balkanskim narodima, pretvorivsi Austrougarsku u njihovog jediniog sudiju i gazdu
35:55
Kao rezultat takvih planova pojavila se na karti Evrope pocetkom 20-tog veka nova drzava – Nezavisna Albanija.
36:06
Nezavisa Albanija napravljena je 1912g,i to je Austrougarski projekat. Njegov cilj je potisnuti Srbiju sa mora.Da se Srbija blokira na kontinentu jer bi izlaz na more davao velike mogucnosti za razvitak i nove trgovinske veze.
36:31
Upravo Austrougarski plan o ciscenju Srpskih zemalja od samih Srba,bio je ostvaren od Amerike i njenih saveznika na Kosovu posle raspada SFRJ i Varsavskog pakta
36:45
Isto ko i Habzburzi pre 100 godina,zapadni politicari otvoreno su podrzali albanske teroristicke grupacije, i prikazivali Srbiju kao glavnu opasnost miru i stabilnosti na Balkanu.
37:04
Kosovo danas,je odradjivanje nove metodologije vladanja svetom
37:09
Amerika je resila uspostaviti nov sistem odnosa,i u Evropi i u Svetu i u tom smislu i na Balkanu.Vasington je resio – Mi Kosovo cemo oddeliti,i videcemo kao ce nam uspeti da upravljamo svetom i da vidimo reakcije drugih zemalja na te dogadjaje.
37:27
Vec posle ulazka medjunarodnih snaga na Kosovu su bez traga nestali 2500 Srba.Stotine hiljada su postali izbeglice.
37:43
Niko zbog toga nije odgovarao, bez odgovora ostali su i uzasni akti vandalizma od Albanaca protiv SPC. Od 1999g.od momenta dolaska misije UN na Kosovu i Metohiji bilo je unisteno 150 pravoslavnih crkava i manastira.
38:01
Jedan od najstrasnijih dana za Srpsko pravoslavlje posto je 17 Mart 2004g. Samo jedan dan Albanski ekstremisti zapalili i razrusili su 34 srpske crkve.
39:56
Veliko selo kod Beograda.Crkva sv.Stefana prvomucenika.Mestani izgradili su je 1836god od kamena starog manastira razrusenog od Turaka.
40:11
Danas ovde sluzi otac Radenko Zivaljevic.Rodio se i porastao na Kosovu.Tamo je i rukopolozen u svestenika.1999g cela njegova velika porodica umalo nije poginula za vreme NATO bombardovanja.
40:30
Posle ulaska mirotvornih snaga,on kao i desetine hiljada Kosovskih Srba bio je prinudjen da zauvek napusti svoj dom i da pocne zivot od nule.
40:41
Mnogi njegovi predhodni parohijani bili su ubijeni od Albanskih terorista.Vecina hramova koje je voleo i pamtio vise ne postoje.
40:54
Tamo gde sam Ziveo u Klini razrusen je hram sv.Apostola Marka.Spaljen je hram u Drsniku.Hram u Dolacima Albanci su prvo zapalili a potom srusili.Crkva u Kijevu takodje je razrusen.Od tog hrama preneo sam baceno zvono u Pec
41:20
Hram svetog Jeremije u Grebniku razrusen je do temelja. 90 % hramova je sruseno.Sve to znam jer sam 13g bio parohijalni svestenik u Klini.U mojoj eparhiji bilo je 36 sela.Sve je to zapaljeno i unisteno.
41:42
Ova slika je sve sto je ostalo od doma porodice Zivaljevic.Tesko je to tesko je secati se toga
41:55
Sve nam je tamo ostalo.Sreca da smo se spasili.Morali smo da ostavimo kucu gde smo sve imali.Sada sve ispocetka i stvari i za hranu i da rastemo decu.
42:21
Otac Radenko kaze da svakog dana zahvaljuje Bogu za to sto su sva deca ostala ziva. Danas sa zenom Marinom ima 3 sina,4 cerke i jednog unuka.
42:35
Kako je rekao Dostojevski tako je i danas. Polje bitke je srce covekovo,sta cemo odabrati dobro ili zlo od nas zavisi.Od nase slobodne volje.
42:49
Ako smo pravoslavni hriscani ajde da zivimo po Jevandjelju i Nauci Hristovoj. I onda ce sve ostalo doci na svoje mesto…
Advertisements

About LillyT

:))) Rođena između hipi pokreta i panka; odrasla u socijalizmu zastićena od vremena i prostora. Bila i ostala buntovnik i isterivač "djavola" ničim izazvana. Jos se nije umorila od svog životnog puta hodanja po žici, što joj je bilo i ostalo pretežno zanimanje u večnom opiranju pokusajima drustva da je oblikuje

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s