Priredila Ljiljana Tatić

Prosečan dug bankama na kraju 2011. godine je bio 800 evra Zaduženost građana Srbije kod banaka na kraju prošle godine bila je 818 evra po glavi stanovnika, što je oko 2,2 prosečne zarade. U regionu smo manje zaduženi od Makedonije i BiH, a ispred nas su Rumunija, Bugarska, Crna Gora, Hrvatska i Slovenija. Najzaduženiji u regionu su stanovnici Hrvatske, gde je prosečan dug po glavi stanovnika 3.888 evra.

Prosečan dug bankama na kraju 2011. godine je bio 800 evra
Zaduženost građana Srbije kod banaka na kraju prošle godine bila je 818 evra po glavi stanovnika, što je oko 2,2 prosečne zarade. U regionu smo manje zaduženi od Makedonije i BiH, a ispred nas su Rumunija, Bugarska, Crna Gora, Hrvatska i Slovenija. Najzaduženiji u regionu su stanovnici Hrvatske, gde je prosečan dug po glavi stanovnika 3.888 evra.

Stojan Nenadović i teorija nekreditnog novca za spas Srbije

Nedavno preminuli i još nepriznati srpski naučnik Stojan Nenadović promocijom ideje o nekreditnom novcu bavio se 30 godina i evo šta je on izmedju ostalog, napisao :

‘Nekreditni novac kao poklon je jedini pravi novac. Ulazi u opticaj bez troška i meri realne troškove i cene. Kreditni novac ulazi u opticaj kao dug koji se mora vratiti i zato se dug nalazi u troškovima i cenama koji se dodaju na realne troškove i cene i zajedno sa njima čine nominalne troškove i cene. Koliko se emituje kreditnog novca, toliko se  duga emituje  i zato se za njega može kupiti samo dug, odnosno prodati samo dug.(…)

Kad sav kredit uđe u opticaj, on se neko vreme ponaša kao poklon, dok ne počne otplata kredita. Tad novac nestaje iz opticaja što ograničava proizvodnju i pojavljuje se kao ekonomska kriza. Ne sme biti povlačenja novca iz opticaja. Ako se novac kao poklon povuče iz opticaja, mora odmah biti zamijenjen novim poklonom. Da bi deo namijenjen otplati duga bio što manji, određuje se što je moguće duži rok otplate.

Ako je brzina opticaja novca u toku jedne godine jednaka 10, i ako je dužina roka otplate kredita 10 godina, za deset godina biće proizvedeno društvenog proizvoda koji je jednak 50 puta emitovanog kredita i isto toliko troškova pojaviće se u cenama.

Ako je ista količina novca emitovana kao poklon (koji se ne vraća), za deset godina biće proizvedeno društvenog proizvoda koji je jednak 100 puta emitovanog novca, dakle dva puta više društvenog proizvoda, a i dalje se poklonjeni novac obrće i proizvodi novi društveni proizvod, i dalje nema troškova tog novca u cenama, i dalje nema inflacije.

Budući da se zbog razvoja društva povećava potreba za većom količinom novca u opticaju, svake se godine treba dodati po nekoliko postotaka novca kao poklona (onoliko postotaka kolike su potrebe razvoja društva) i tako se osigurava stabilan razvoj, bez mogućnosti da se pojave krize. Pritom, sve vreme nema inflacije, pa su cene stabilne i stabilna je vrednost novca. Novac kao poklon pojavljuje se zato kao realan novac.’

Kad novac nije poklon, potrebe za novim količinama novca zadovoljavaju se kroz kredit i tako u beskraj, što stvara beskrajnu inflaciju. Novac se stalno obezvrjeđuje, a realan novac mora imati stalnu vrednost.

Stalnu vrednost ima samo nekreditni novac koji ulazi u opticaj kao poklon, jer nema troškove koje treba dodati na realne troškove i realne cijene. Oni ostaju takvi kakvi jesu i prodaju se po svojoj realnoj vrednosti (ceni).

Stojan Nenadović predložio je i ovo:

‘Država može poklanjati penzije, dečje dodatke i druga socijalna davanja. Ako je razvijenija može plaćati prosvetu i zdravstvo ili ulagati u infrastrukturu. Ako je nerazvijena, može ulagati u povećanje proizvodnje. Najbolje je da se polovinaa novca ulaže u povećanje proizvodnje, a polovina novca u povećanje potrošnje.

Kako se ljudsko društvo razvija, tako raste proizvodnja pa je potrebno sve više novca u opticaju. Ali kako raste proizvodnja, tako raste i dohodak. Ljudi postaju bogatiji pa menjaju strukturu potrošnje, što vodi usporenju brzine opticaja novca i smanjenju potražnje.

U ovoj fazi razvoja društva novac kao da nestaje, pa je potreban novac koji bi nadoknadio taj nedostatak novca. Otprilike, koliki je porast proizvodnje, potrebno je dva puta toliko više novca. Ako je porast proizvodnje 5%, porast količine novca u opticaju treba biti 10%. Za povećanu proizvodnju treba 5% novca, a 5% novca treba kupiti proizvodnju koja se ne bi mogla prodati zbog usporenja brzine opticaja novca i smanjenja tražnje. Sva proizvodnja bit će prodana po nepromenjenim cenama.

Neće ostati neprodatih proizvoda.U cenama neće biti troškova koji se odnose na vraćanje kredita, kamate i neke poreze. Cene će biti manje za potrošače (kupce). Njima će ostati nepotrošen novac, kao njihova dobit, odnosno potrošački višak.

Proizvođači (prodavci) će prodati po ceni koja će biti znatno viša od uloženog troška. Ostvariće profit, koji će biti puno veći od profita koji danas ostvaruju.

Potrošači će moći da štedje iz potrošačke dobiti, a proizvođači iz profita, ako neće da ulagažu u povećanje proizvodnje. Od banaka će dobiti kamatu za uloženu štednju.

Ko je zainteresovan za kredit, moći će da dobije kredit i da plati kamatu. Ali i ušteđeni novac i dobijeni kredit potiču od novca koji je u opticaj ušao kao poklon.

Novac kao poklon može davati samo najviša vlast u nekoj državi.

Banke mogu čuvati štednju koju im netko poveri na čuvanje i mogu davati kredite samo iz tako prikupljene štednje. Ako tako rade, nikad ne mogu doći u krizu u kakvoj se sada nalaze, a ni niko drugi ne može doći u krizu.

About LillyT

:))) Rođena između hipi pokreta i panka; odrasla u socijalizmu zastićena od vremena i prostora. Bila i ostala buntovnik i isterivač "djavola" ničim izazvana. Jos se nije umorila od svog životnog puta hodanja po žici, što joj je bilo i ostalo pretežno zanimanje u večnom opiranju pokusajima drustva da je oblikuje

One response »

  1. Lilly Tatic kaže:

    Reblogged this on and commented:

    teorija nekreditnog novca za spas Srbije

    Sviđa mi se

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s