ebola-slicica

U našu svest je usađano verovanje da kada se vakcinišemo protiv gripa, rešili smo problem (pa makar umrli), a za ebolu – na žalost još nema vakcine. Radi se na tome i treba da se radi. Ljudska sposobnost da veruje u laži i budalaštine je čudo Prirode.Da podsetimo da je iz organizacije „Lekari bez granica“ potekao i nama poznati „humanitarac“ Bernar Kušner, koji je svoju veliku humanost političkog karaktera ispoljio na Kosovu i Metohiji. Neki Srbi ga povezuju sa trgovinom organima, a definitivno je bio povezan sa lobiranjem za jednu francusku telekomunikacionu kompaniju.

  • Godišnji broj smrtnih slučajeva od gripa je između 250 000 i 500.000 (u čitavom svetu)
  • Dijagnostički metodi za identifikovanje ebole u sve tri zemlje trenutno zahvaćene epidemijom ebole su veoma neodređeni. Zato ćemo se fokusirati samo na “potvrđene”. To je 814 slučajeva obolelih. Potvrđen broj mrtvih 456. (Ukupno do sada obolelih u svetu je bilo registrovano 1201, od čega je 672 umrlo). Radi se, dakle, o izveštaju od 25. jula 2014-te koji je naslovljen: “Ebola, virusna bolest, zapadna Afrika
  • Dakle, koja je razlika kada od ebole umre 814 ljudi, i gripa od koga godišnje umre 500 000 ljudi? Možete li zamisliti šta bi se dogodilo ako bio SZO izdala saopštenje u kome bi zamenila brojke o gripu i eboli? Nastala bi strahovita panika. Tako ispada da smo naučeni od čega treba mnogo da se plašimo, a šta treba da prihvatamo kao nešto uobičajeno. Ebola je strašna jer se ne leči i ne vakciniše, a grip se leči i nije strašan, iako se od njega, prema izveštaju SZO i te kako umire. Ali, vazno je da postoje vakcine.
  • Tako smo zahvaljujući ovoj perfidnoj propagandi naučeni da umiranje od gripa i ebole nije isto. I zato se oko ebole mora širiti veliki strah, kako bi istraživanja leka i vakcine bila odobrena i kako bi vlade iz budžeta izdvajale novac poreskih obveznika za te namene. A zarad opšte bezbednosti i vojnici moraju biti u epicentru žarišta. Šta oni još tamo rade (osim što održavaju „mir“), iz medija se ne može saznati.
  • Šta je Ebola? Hemoragična groznica je poznata u Africi od davnina, pa je jedino novo to što je sedamdesetih godina 20. veka naprasno nazvana – ebola. Učinjeno je to kada su i mnoge druge bolesti koje imaju simptome trovanja počele da se nazivaju raznim imenima , a sve u zavisnosti koji virus je bio njihov uzročnik. U stvari mnoga trovanja su počela da se tumače kao “virusna” oboljenja zbiog velikog naučnog otkrića – virusa. Sama reč “virus” je tako otvorila novo poglavlje u medicini. Virus je tako definisan da nikome nije tačno jasno šta on i kako deluje, jer je sve postavljeno u jednu veoma kompleksnu i maštovitu teoriju iz koje je pronikla nedokaziva nauka- virusologija.Na žalost, prevara sa virusima najviše postoji zarad biznisa nazvanog vakcinacija. Jer, ako nema dokaza o postojanju virusa kao prirodnog izazivača bolesti, onda je i vakcinacija besmislena. Ali, danas se očito održava naučna iluzija ponikla još u 19. veku. Piše: Ivona Živković

Čim takozvani „udarni mediji“ počnu kao po komandi da pridaju izuzetnu važnost nekom događaju, već znamo da je u pitanju unapred smišljena psihološka operacija. Prava istina odavno već nije udarna vest.

Poslednja globalistička medijska predstava koja ima za cilj da pospeši biznis privatnih farmaceutskih kompanija (ili da prikrije jedan podli vojni eksperiment), a kod običnih građana izazove strah, još jedno je „epidemijsko“ pojavljivanje „strašne bolesti“ nazvane – ebola. Štrašna je jer za nju isti mediji kažu da je u 80 posto slučajeva smrtonosna, a leka nema.
Još ga nema, ali se na njemu radi (naravno u privatnim farmaceutskim kompanijama). Ako ga i bude, biće jako skup jer su i sva istraživanja jako skupa. Naravno, sve to moraju da finansiraju države, jer sve ove privatne kompanije rade u stvari za dobrobit svih ljudi. Ova istraživanja uključuju i ispitivanje raznih neizbežnih vakcina, jer je vakcinacija, opšte je poznato, jedina „prava“ prevencija protiv svih zaraznih bolesti. Tako bar tvrdi Svetska zdravstvena organizacija, tako se uči u školama alopatske medicine.
Dok se lek ne pronađe, ebola najviše pogađa sirotinju po Africi. Sada je izbila u zapadnom delu i ima tendenciju da se širi.

Ali afrička sirotinja o evropskoj medicini i higijeni malo zna. Oni imaju svoje običaje i svoja shvatanja, pa je prava misterija kako uopšte opstaju i nisu do sad svi izumrli.
Što je još gore, o medicini belog čoveka mnogi Afrikancui pričaju kao o nečemu veoma zlom, što donosi nesreću i smrt. Pa zato od belih lekara masovno beže.

ebola-afrika
A da je priča o eboli neobična može se videti i iz redovnih izveštaja Svetske zdravstvene organizacije o rasprostranjenosti svih zaraznih bolesti u svetu.

SZO je primarna agencija za davanje izveštaja o brojnosti obolelih i mrtvih od svih zaraznih bolesti u svetu. Podaci koje oni objave mediji prihvataju kao Sveto pismo i to se prenosi dalje kao nesporna činejnica. To onda čitaju ministri zdravlja u vladama svih zemalja, pa na osnovu toga propisuju zdravstvenu politiku za čitavu državu.
Sve svoje izveštaje o obolelima SZO deli u tri kategorije: „potvrđeni slučajevi“, „verovatni“ i „sumnja se“. Dakle razlika između „verovatni“ i „sumnja se“ je tanka. Evo nekih statističkih podataka o eboli objavljenih 31. jula 2014-te, nakon izbijanja poslednje epidemije koja je registrovana u Gvatemali, Liberiji i Sijera Leone-u. Tvrdi se da je moguće postojanje ebole i u Nigeriji.
Dijagnostički metodi za identifikovanje ebole u sve tri zemlje trenutno zahvaćene epidemijom ebole su veoma neodređeni. Zato ćemo se fokusirati samo na “potvrđene”. To je 814 slučajeva obolelih. Potvrđen broj mrtvih 456. (Ukupno do sada obolelih u svetu je bilo registrovano 1201, od čega je 672 umrlo). Radi se, dakle, o izveštaju od 25. jula 2014-te koji je naslovljen: “Ebola, virusna bolest, zapadna Afrika”.
SZO još navodi da je od januara ove godine broj žrtava ebole porastao za 158. SZO još navodi da je od januara u zapadnoj Africi zabeleženo čak 1.600 registrovanih slučajeva ebole (misli se na sve tri navedene kategorije). Da li je to mnogo?
Ako pogledamo jedan drugi izveštaj SZO koji se tiče broja obolelih od takozvanih sezonskog gripa ili influence, koji SZO objavljuje, videćemo daleko veće brojke.
Da podsetimo da se sezonski grip javlja u svetu redovno svake godine i pogađa ljude širom sveta. Tako godišnje od gripa oboli 3 do 5 miliona ljudi. Godišnji broj smrtnih slučajeva od gripa je između 250 000 i 500.000 (u čitavom svetu). Da li vas ovoliki broj umrlih od gripa iznenađuje? Ili plaši? Nije li grip nešto na što smo navikli, pa se zato manje plašimo? Ili možda i ne znamo koliko je opasan jer nismo dovoljno informisani?
U svakom slučaju SZO za epidemiju sezonskog gripa ne izdaje alarmantna upozorenja, štampa ne objavljuje senzacionalističke i zastrašujuće fotografije obolelih i mrtvih (dakle pola miliona mrtvih svake godine). Nema panike. Samo objava da hara grip, preporučuje se vakcinacija, antiobiotici, čajevi i to je to.
Ali, kod ebole sa 814 potvrđenih slučajeva oboljevanja i 456 mrtvih, čitav svet je stavljen u stanje pripravnosti. Ministri država se oglašavaju, prati se situacija…analiziraju se i pripremaju vanredne mere nadzora, karantini, pregledi, pa čak i nasilno zadržavanje i izolacija sumnjivih na ebolu… Ako znamo da su simtomi ebole “povišena temperatura, povraćanje, bol u grlu”, kako navodi ovih dana ministar u vladi Srbije, Zlatibor Lončar, onda mnogi mogu biti “osumnjičeni” i “zadržani” .
ZAŠTO UZ EBOLU MORA IĆI I MEDIJSKA HISTERIJA?
U stvari svi navedeni simtomi mogu biti simptomi bilo kog trovanja. Ali, kada postoji u svesti ljudi strah od ebole, od epidemije koja „hara“ , onda ovi navedeni simptomi mogu biti znak moguće zaraze baš ebolom.
Tako je za širenje straha od ebole u SAD , zaslužan i jedan za dramu nadahnuti novinar, izvesni Majk Adams, koji je svoj članak za „Natural News“ nedavno dramatično i naslovio: “Pacijent inficiran ebolom doleteo u Atlantu: da li zdravstvene vlasti ovim izlažu SAD riziku?“ Radi se o njegovom gotovo histeričnom nastojanju da se Amerikanci „pravilno“ informišu da im je na kontinent stigao ebolom „možda zaraženi“ humanitarac dr Dr. Kent Brentli. On je evakuisan iz Liberije privatnim avionom jedne fondacije i smešten je u jednu bolnicu u Atlanti (Džordžija).

brentli

Mladi doktor Kent Brentli na delu, „na poziv Boga“ ubrizgava Afrikancima „lekovite“ hemikalije.

On je u Liberiji bio kao član „humanitarne organizacije“ koja je duhovito nazvana Samarićaninova kesa (Samaritan’s Purse), a zapravo se radi o poznatoj privatnoj fondaciji koja ima godišnji prihod od tričavih 300 miliona dolara. Osnivač ove fondacije je sin jednog evangelističkog sveštenika (Bilija Grema) i on „u ime Hrista“ pomažu između ostalog i Afrikancima da se bore sa raznim boleštinama koje im valjda, ako niko drugi, samo bog može poslati. Pokazalo se kasnije da je sa dr Brentlijem sve ok. On je čak primio „čudotvorni serum“ koji se pokazao delotvornim (cvrc!) i ozdravio. Dakle, sjajna reklama za serum i sada pola Afrije može time da se šprica. Pa, ko preživi.
Ali, mnogi Afrikanci, posebno oni vispreniji (koji znaju kakave su zasluge belog čoveka za uništavanje ovog zlatom i dijamantima bogatog kontinenta) ne veruju baš mnogo u ove moderne Samarićane, pa bi radije da ih pošalju natrag da svoju milost u „humanitarizam“ kao i medicinske igle i serume i vakcine i razne dezinficijense kojima ih zasipaju (i prave biznis privatnim proizvođačima, a zapravo ih truju) primenjuju na svom kontinentu. Da ne bi baš pružali preveliki otpor belim „dobročiniteljima“ iz raznih „humanitarnih„ fondova kao i organizacijama kao što su „Lekari bez granica“ koje im donose „zdravlje“ i hemijske „medecine“ u Liberiju i u druge afričke zemlje su zato poslati do zuba naoružani UN vojnici popularno nazvani „mirovnjaci“.

ebola-un-mirovnjaci

Da podsetimo da je iz organizacije „Lekari bez granica“ potekao i nama poznati „humanitarac“ Bernar Kušner, koji je svoju veliku humanost političkog karaktera ispoljio na Kosovu i Metohiji. Neki Srbi ga povezuju sa trgovinom organima, a definitivno je bio povezan sa lobiranjem za jednu francusku telekomunikacionu kompaniju.

kusner-humanitarac-niz

Agent tzv. Medjunarodne zajednice, Bernar Kusner, u „humanitarnim“ akcijama sa trovanjem, bombardovanjem i lobiranjem. „Lekar“ je danas mnogo širok pojam, posebno u alopatskoj medicini u kojoj se vrte ogromne pare i barata sa brojnim hemikalijama.
Tako je zadatak „mirovnjaka“ da u miru (i medijskoj tišini) omoguće međunarodnim „stručnjacima“ u belim mantilima da što više stanovništva Afrike izvakcinišu protiv kojekakvih bolesti i dezinfikuju ih od raznih opasnih štetočina. I ono malo plodne zemlje i vode nastoje da im „zaštite“ raznim hemikalijama, pa se Afrikanci zbog ove silne „brige“ sve više ljute. (U Liberiji su tako kao „mirovnjaci“ i „posmatrači“ završili i pripadnici Vojske Srbije u okviru UNMIL-a.)

pobegli
Dakle, koja je razlika kada od ebole umre 814 ljudi, i gripa od koga godišnje umre 500 000 ljudi? Možete li zamisliti šta bi se dogodilo ako bio SZO izdala saopštenje u kome bi zamenila brojke o gripu i eboli? Nastala bi strahovita panika. Tako ispada da smo naučeni od čega treba mnogo da se plašimo, a šta treba da prihvatamo kao nešto uobičajeno. Ebola je strašna jer se ne leči i ne vakciniše, a grip se leči i nije strašan, iako se od njega, prema izveštaju SZO i te kako umire. Ali, vazno je da postoje vakcine.

U našu svest je tako usađano verovanje da kada se vakcinišemo protiv gripa, rešili smo problem (pa makar umrli), a za ebolu – na žalost još nema vakcine. Radi se na tome i treba da se radi. Ljudska sposobnost da veruje u laži i budalaštine je čudo Prirode.

Tako smo zahvaljujući ovoj perfidnoj propagandi naučeni da umiranje od gripa i ebole nije isto. I zato se oko ebole mora širiti veliki strah, kako bi istraživanja leka i vakcine bila odobrena i kako bi vlade iz budžeta izdvajale novac poreskih obveznika za te namene. A zarad opšte bezbednosti i vojnici moraju biti u epicentru žarišta. Šta oni još tamo rade (osim što održavaju „mir“), iz medija se ne može saznati.

Za širenje straha od ebole prihvatio se i poznati američki tajkun (koji se bavi investicijama u nekretnine) i veliki švaler – Donalod Tremp. On je na svom „tviter“ profilu izrazio svoju veliku zabrinutost zbog dovođenja „zaraženih“ američkih građana iz Liberije na tlo SAD. Pri tom je mislio na dr Brentlija.
“Zaustavite da oboleli od ebole ulaze u SAD! Lečite ih tamo negde! SAD već imaju dovoljno problema.”, napisao je na svom “tviter” profilu Tremp.

tremp-ebola-tvit
“SAD moraju odmah obustaviti sve letove sa područija zahvaćenih ebolom ili će zaraza početi da se širi unutar granica SAD. Reagujte brzo!” poručuje još ovaj bogataš koji se naprasno zabrinuo za opšte dobro građana Amerike. Tremp se inače, da bi bio ubedljivi kritičar vlasti, još 2007. priklonio protivnicima vakcinacije. U stvari, on je kritičar zdravstvene politike Baraka Obame , jer je bio jedan od finansijera njegovom protivkandidatu, Mitu Romniju, čuvenom po svojim ratnohuškačkim izjavama.
Sa ovako izazvanim strahom logično je da se u SAD odmah priča o posebnim restrikcijama za putovanje, koriste se već i pokretni aparati za dijagnostikovanje zaraženih ebolom koji se postavljaju po aerodromima i drugim javnim tranzitnim mestima. Čuju se glasine da se pojedini putnici čak privode i zadržavaju jer su možda bili u kontaktu sa obolelim od ebole(!) Grip, SARS, virus zapadnog Nila, više nisu aktuelni. Oni sada “spavaju”, a “probudila” se ebola.
Ovo sve deluje kao jedna teška pihološka operaciju gde obiočni građani moraju da nauče da budu kooperativni sa policijom i lekarima koji naprasno zbog opšte opasnosti od zaraze dobijaju sva prava da ih zaustavljaju, pregledaju, ispituju i da im postave “stručno” dijagnozu.
A običan čovek nije u stanju da se odbrani i ovo je tipičan slučaj apsolutne suspenzije svih ljudskih prava. U ime “zdravlja”.
ŠTA JE EBOLA?
Hemoragična groznica je poznata u Africi od davnina, pa je jedino novo to što je sedamdesetih godina 20. veka naprasno nazvana – ebola. Učinjeno je to kada su i mnoge druge bolesti koje imaju simptome trovanja počele da se nazivaju raznim imenima , a sve u zavisnosti koji virus je bio njihov uzročnik. U stvari mnoga trovanja su počela da se tumače kao “virusna” oboljenja zbiog velikog naučnog otkrića – virusa. Sama reč “virus” je tako otvorila novo poglavlje u medicini. Virus je tako definisan da nikome nije tačno jasno šta on i kako deluje, jer je sve postavljeno u jednu veoma kompleksnu i maštovitu teoriju iz koje je pronikla nedokaziva nauka- virusologija.
Da , doboro ste pročitali. Dokaza za postojanje virusa jednostavno nema. Niti jedan virus nikada nije izolovan niti jedan virus nikada nije naučno mogao da se dokaže na delu kao izazivač određene bolesti. Virusi se samo mogu detektovati pod oređenim uslovima, u određenim trenucima, pod dejstvom određenih agenasa – i to je to. Nešto što vide samo “eksperti” za to.

virus-ebole1
Sama reč “virus”, nekada davno je označavala otrov. Bilo koji. Ali, alopatska medicina koja se poslednjih 100 godina “naučno” modelira onako kako to odgovara farmaceutskom biznisu, morala je da usvoji ovu izmišljotinu kao naučnu činjnicu. Iako , kako eksplicitno tvrdi nemačku virusolog – disident, dr Stefan Lanka, naučnog rada koji dokazuje postojanje virusa (onako kako ga virusologija opisuje) – nema. Ili takav rad još nije prikazan naučnoj javnosti.
EBOLA IZBILA I U BEOGRADU 1960?
Ebolu tako izaziva virus nazvan “marburg” (po nemačkom gradu gde je navodno prvi put uočen). A mogao je da se zove i “beograd” ili čak “srbija” , jer je osim male epidemije u Marburgu registrovan i u Beogradu 1960-te , kako tvrdi Vikipedija. Odakle ovaj podatak nije poznato. Ali postojanje hemoragične groznice u Srbiji je odavno poznato. Povezuje se sa glodarima kao prenoisiocima bolesti, mada je bolje povezati je sa nekim otrovom protiv glodara. U najmanju ruku je logičnije. Deratizacija koječime je uobičajena u mnogim seoskim domaćinstvima odavno pa nastaju i trovanja.
Ova “božja tvorevina” (tzv. virus) tako navodno napada masni nosač koji plovi na vrhu ćelijskih membrana nazvan lipidni splav. Virus ove “splavove” navodno “izjeda” a bez njih krv ne može da se zgrudva. (Na isti način deluju i ratocidi tj. otrovi protiv glodara). Ne zaboravite da su i glodari sisari, kao i ljudi, što znači da se mogu trovati na isti način istim sredstvima.
Ali ovakva aktivnost virusa je apsurdna. Dakle, virus koji se “naučno” definiše kao nešto što nije živo, jer nije sposobno za samostalan život, uspeva nešto da napadne i izjede. Promoter ovakvog kvazinaučnog tumačenja je Erik Frid iz Nacionalnog instituta za alergiju i infektivne bolesti (pri Nacionalnom insitutu za zdravlje) u Betesdi u Merilendu, SAD. Merilend je poznat i po velikoj vojnoj bazi, pa i ovaj institut kontroliše vojska (bolje reći on služi vojsci).

Erik Frid

Erik Frid

Merlin Čejs, dugogodišnji novinar u oblasti medicine koja piše za Wall Street Journal, Frida odavno naziva “naučni otpad”.
Bolest ebola (tj. hemoragična groznica) pojavljuje se od relativno blagih do izrazito teških oblika sa smrtnim ishodom. Njen intenzitet „zavisi“ od toga kako se ovaj virus širi i koliko ometa intravaskularnu koagulaciju. Drugi nazivi za ovu hemoragiju su: denga, žuta groznica, marburg, lasa groznica…
BIZNIS KOJI PRODAJE MEDICINSKU OPREMU I MEDIKAMENTE
Pomenuta novinarka Čejs, još 2007. je napisala da ovi “medicinski šarlatani” pri Nacionalnom institutu za zdravlje SAD , rade kao veliki sifoni preko kojih se teško zarađeni novac poreskih obveznika uliva u kase visoko profitabilnim privatnim farmaceutskim kompanijama koje tako prodaju razne dezinficijense, zaštitne maske, rukavice, špriceve i kojekakve “lekove”. Izmišljena bolest AIDS je jedna od njihovih najvećih prevarantskih dostignića.
Partner Fridu u ovoj prevari je Geri. Dž. Nejbel iz Centra za istraživanje vakcina pri NIAID (Vaccine Research Center ) koji je bio reporter sa lica mesta (u vreme prethodne epidemije) za Wall Street Jorrnal i kablovsku MSNBC televiziju dok je istovremeno sarađivao sa kompanijom Vical Inc. iz San Dijega koja je hitro nastojala da napravi vakcinu za ebolu (čitaj hemoragiju), samo je država trebalo da im ubaci veliki novac za to. Tako je ogroman novac iz državne kase dat za prevenciju opasne bolesti ebole, koja je u proteklih 26 godina usmrćivala po 40 ljudi godišnje.
Dr Nejbel sada radi kao naučnik za Sanofi kompaniju, a vakcine i dalje nema. Da li bi vakcinacija uopšte imala smisla, ako su virusi zapravo hemijski toksini? Bas kao sto su i vakcine samo toksini.
VAKCINOM PROTIV OTROVA
Na žalost, prevara sa virusima najviše postoji zarad biznisa nazvanog vakcinacija. Jer, ako nema dokaza o postojanju virusa kao prirodnog izazivača bolesti, onda je i vakcinacija besmislena. Ali, danas se očito održava naučna iluzija ponikla još u 19. veku.

Robert Koh

Robert Koh

Tako je još 1882. bakteriolog Robert Koh započeo veliku naučnu prevaru i to verovatno po instukcijama iz tajnih intelektualnih krugova, koji su delovali u okviru masonerije. On je imao zadatak da kojekakve proteinske forme koje je video pod mikroskopom klasifikuje i svakoj da ime, iako su se one stalno menjale u zavisnosti promena u magnetnom polju u samom medijumu. Pleomorfizam je samo posledica ovih magnetnih oscilacija od čega zavise i svi elektro-bio-hemijski procesi u svakoj ćeliji i čitavom organizmu. Tako je on neke bakterijske forme (dakle forme samostalne za život) izolovao i onda ih ubacivao u druge organizme nastojeći da izazove bolest. Svi njegovi eksperimenti su bili nehumani i surovi za životinje sa kojima je radio. Uspeo je najviše da dokaže ispoljavanje “sličnih simptoma” i na osnovu sličnosti je izveo naučnu tvrdnju da pojava bakterije nazvane X, izaziva simptome bolesti Y.

I na ovoj Kohovoj zabludi iz 19. veka i dalje opstaje današnja “naučna” teorija koja veruje da se vakcinacijom mogu izazvati simptomi neke bolesti u blažoj formi, jer se onda aktivira imuni odgovor organizma i tada je on kao pripravna vojska podignut na viši odbrambeni nivo. Tipičan militantni način razmišljanja. Ali, biološki princip života nije borba, već harmonija.
Da bi se ova Kohova teorija održala sve do danas morali su da budu ignorisana sva dotadašnja naučna saznanja (dr Maksa fon Petekofera, dr Rudolfa Virhova i još drugih istaknutih lekara 19. veka uglavnom današnjim lekarima nepoznatih) koji su sve bolesti klasirali u tri kategorije izazvane: trovanjima, deficitarnostima (u ishrani) i moždanim disfunkcijama. Brojni javno izvedeni eksperimenti su veoma ubedljivo odbacili sve Kohove i Pasterove sumanute ideje o infekciji organizma unošenjem kojekakvih mikroba sa strane.
Tako ni vakcine ne sadrže nikakve “oslabljene viruse” jer čak od Pastera do danas ni jedana vakcina ne sadrži ono što se tvrdi da sadrži: viruse ili njihove delove. Pošto su virusi toksini i vakcine sadrže upravo to – toksine: živu, aluminijum, razne rastvarače i za posledicu imaju akutno ili hronično trovanje.

DA LI JE NA DELU TAJNI DNK EKSPERIMENT?
Informacija koja se danas plasira u vodećim svetskim medijima da je uzročnik ebole “virus koji u ljudske ćelije ubrizgava sopstveni genom”, može da znači samo jedno: da su obolelima možda ubačene u organizam genski obrađene tvorevine kao što su mikoplazme koje svojim genomom mogu da se inkorporiraju u srodan DNK i što se stručno naziva internaliza. Onda “naučnički otpad” zaključuje da je lek za ovo – “uspavljivanje genoma”. Kada DNK genom, nazovi virusa, intenalizom postane deo DNK genoma čoveka kome je ubačen, ovo može biti odličan način (”uspavljivanjem” čitavog DNK genoma) da se nađe formula da se izvrši velika depopulizacija u određenom regionu.

Grafika objavljena u "Blic-u".

Grafika objavljena u „Blic-u“.

Ovo ne može biti ništa drugo do svesno sproveden eksperiment nad (ne)upućenim stanovništvaom Afrike i uz pomoć takođe (ne)upućenih mladih ( i ambicioznih ) lekara. Jedan takav hrvatski lekar, koji se upravo vlatio iz “humanitarne” misije “lekara bez granica” u Liberiji je izvesni Tomislav Jagatić koji ima samo 32 godine i zato je valjda bio idealan za ovakve međunarodne misije. Baš kao i “zaraženi” i naprasno „izlečeni“ Kent Brentli. Koliko oni mogu da znaju o gen. inženjeringu i onome što se radi u NATO biološkim laboratorijama i o čemu se razmišlja u visokim aristokratskim krugovima? Naravno, da se ovakvi eksperimenti ne mogu vršiti iz vojnih fondova, jer bi ih svi provalili i znali bi da se radi o testiranju biološkog oružja, pa je zato jezuitska Samarićaninova kesa mnogo delotvornija. kao i brojne druhe „humanitarne“ agenture. “Humanitarni “ fondovi zato i služe, zar ne?

http://www.ivonazivkovic.net/EBOLA/ebola.html

About LillyT

:))) Rođena između hipi pokreta i panka; odrasla u socijalizmu zastićena od vremena i prostora. Bila i ostala buntovnik i isterivač "djavola" ničim izazvana. Jos se nije umorila od svog životnog puta hodanja po žici, što joj je bilo i ostalo pretežno zanimanje u večnom opiranju pokusajima drustva da je oblikuje

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s