Piše: Ljiljana Tatić

bioprinter
Prva, veoma impresivna  konferencija o bioprinterima održana je 19. Juna u Holandiji. Film o tome možete pogledati OVDE
Već na jednoj od sledećoih konferecija koja je održana polovinom Oktobra 2014. ruski naučnici su saopštili da planiraju da, već do 2018. godine,  „odštampaju“ ljudski bubreg koji se može koristiti za transplantaciju.

Prvi domaći bioprinter, uređaj koji je namenjen za štampanje trodimenzionalnih fragmenata tkiva i organa, biо је prikazan u okviru III Moskovskog međunarodnog fonda inovacionog razvoja „Otkrivene inovacije“. On је održan u ruskom glavnom gradu 14-16. oktobra.
Tehnologija „bioštampe“ je sledeća. Prvo se stvara kompjuterski model budućeg organa sa svim njegovim anatomskim osobenostima i svojstvima tkiva. Zatim se od izvornih ćelija pacijenta dobijaju takozvani sferoidi – konglomerati ćelija. To je građevinski materijal za tkivo ili organ koji se prave. Bioprinter koji je napravljen u Rusiji ima korak štampe od 1 mikrometra. Nijedan inostrani analog nema tako gustu štampu. I to je samo jedan od jedinstvenih ruskih nou-hau, ističe izvršni direktor laboratorije «3 D Bioprinting solutions » Jusef Hesuani:

Glavna prednost našeg bioprintera je mogućnost korišćenja svih metoda bioštampe. On omogućava štampanje i ćelijama, i sferoidima i biogelom. Pritom printer sadrži 5 mlaznica. Dve su predviđene za sukcesivno istiskivanje polimernog hidrogela, a ostale za smeštanje u ovaj gel tri različite vrste ćelija, s njihovim kombinovanjem u različitim varijantama. Kasnije se odštampana konstrukcija smešta u biorektor koji je ispunjen potrebnim hranljivim materijama. Tu se odvija srastanje ćelija i istovremeno ispiranje biogela koji više nije potreban. Za razliku od stranih analoga ruska tehnologija omogućava dobijanje skoro idealne sličnosti s prirodnim organom.


Prvi ruski bioprinter već radi u probnom režimu, usavršava se tehnologija. Međutim, vrlo brzo, u martu 2015. godine predstoji mu „štampanje“ funkcionalne štitne žlezde, premda će ona biti mišjih dimenzija. Radna sposobnost budućeg organa proverava se na nekoliko načina: u bioreaktoru, u kokošijem jajetu s embrionom pileta i napokon, u živom mišu. A 2018. godine ruski naučnici nameravaju da odštampaju ljudski bubreg koji se može presađivati. Po mišljenju stranih stručnjaka ovakav napredak nije moguć pre 2030. godine. Međutim, ruski biomedicinari su veći optimisti. Nakon što su se pojavile indukovane izvorne ćelije – izvor svih tipova ćelija za bioštampu – moskovskim naučnicima je bilo potrebno samo pola godine da naprave bioprinter i da osvoje veću proizvodnju sferoida. Ako s eksperimentalnom štitnom žlezdom sve prođe glatko „odštampana“ ljudska ćelija se može pojaviti i pre planiranog roka, smatra izvršni direktor laboratorije «3 D Bioprinting solutions » .

Posedovanje ovakvog printera u budućnosti, omogućiće svakom čoveku da štampa sve što mu je potrebno za život. Potrebno je samo da ima odgovarajuće sastojke kojima će napuniti svoj kertridz.

Promene načina života koje nam je doneo internet, načina komunikacije pre svega koja menja i ruši bazičnu ekonomsku politiku i odnos izmedju kapitala i rada. Da li će to suštinski promeniti globalnu ljudsku zajednicu sa pozicije postojanja kapitala i rada u obliku u kojem danas postoji pogledajte u ovom zanimljivom dokumentarnom filmu

Bio terorizam i njegovo sprečavanje, hmm, pominje se i to. A šta  zapravo znači i kako se može zaustaviti opisuje predstavnica jedne laboratorije . Ona kaže da je relativno lako je zamisliti novi lek , bolji lek za neku bolest . Teži deo je međutim je ispitivanje koje odlaže primenu nekih lekova godinama. Geraldine Hamilton pokazuje kako njena laboratorija stvara organe i delove tela na čipu jednostavne strukture. Pogledajte ovde: http://www.youtube.com/watch?v=CpkXmtJOH84#t=388

http://serbian.ruvr.ru/2014_10_11/Ruski-nauchnici-ce-odshtampati-zhivot-2474/

About LillyT

:))) Rođena između hipi pokreta i panka; odrasla u socijalizmu zastićena od vremena i prostora. Bila i ostala buntovnik i isterivač "djavola" ničim izazvana. Jos se nije umorila od svog životnog puta hodanja po žici, što joj je bilo i ostalo pretežno zanimanje u večnom opiranju pokusajima drustva da je oblikuje

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s