Deca koja su počela da čitaju sa 5 godina, tokom kasnijeg školovanja lošije su stojala sa čitanjem od dece koja su ga savladala kasnije.

“Mnogi vaspitači žale mi se da su pod velikim stresom, toliko da razmišljaju o otkazu, zbog pritiska da malu decu podučavaju akademskim znanjima i da ih ocenjuju. Oni su svedoci koliko su deca zbog toga nesrećna i misle da bi deca mnogo više toga naučila kroz igru i druženja. A nauka potvrđuje njihov stav” piše razvojni psiholog Piter Grej.

Brojne studije pokazale su da rano učenje školskog gradiva, mada u početku poboljšava rezultate, zapravo na duži rok dovodi do nazadovanja, naročito u pogledu društvenog i emocionalnog razvoja, objašanjava on.

U Nemačkoj je još tokom 70-ih vršeno poređenje između 50 obdaništa usmerenih na dečiju igru i 50 usmerenih na učenje školskog gradiva. Uprkos boljem predznanju dece iz druge grupe, do četrvrtog razreda osovne škole deca iz prve grupe znatno su ih prevazišla u svakom pogledu. Rani učenici lošije su stajali sa matematikom i čitanjem, kao i po pitanju društvene i emocionalne zrelosti. Zbog ovih saznanja, u Nemačkoj su, uprkos globalnom trendu, odustali od ranog učenja i vratili se igranju u obdaništima. Slična istraživanja u SAD dala su iste rezultate. Početni uspesi i prednost u odnosu na decu koja se igraju, kod dece koja rano počinju sa učenjem brzo blede. Štaviše, kako je pokazalo jedno dugogodišnje istraživanje, u uzrastu od 23 godine, deca iz grupe koja je rano počela sa učenjem imala su više šanse da počine krivično delo nego njihovi vršnjaci koji su predškolske dane proveli u igri!

Šta može biti uzrok ovakvih posledica ranog učenja? Grej smatra da stavljanje naglaska na uspeh i napredovanje ostavlja negativne posledice na decu koja se podvrgavaju ranom učenju akademskih znanja. Za razliku od njih, deca koja se mnogo igraju uče da se slažu sa drugima, da planiraju svoje aktivnosti, da prevazilaze razlike i postaju odgovornija.

I drugi stručnjaci za dečiji razvoj naglašavaju pogrešne predstave o tome kako deca uče, koje vladaju kod današnjih kreatora obrazovnih politika.

“Igra se često smatra nezrelom aktivnošću kojom se ništa ne postiže, ali bez nje nema razvoja, kontrole osećanja i pažnje” kaže Dejvid Vajtbred, psiholog sa Kembridža.

Iskustvo igre menja neuronske veze u prednjem delu mozga, čega bez igre nema, kaže Sređo Pelis, sa Alberta Univerziteta u Kanadi. Te promene su neophodne da bi sazreo cetar za kontrolu izvršnih funkcija mozga, koji reguliše emocije, planira, rešava probleme. Igra priprema mlad mozak za život, ljubav, učenje. „Ova igra mora biti potpuno slobodna – bez trenera, pravila, uputstava“ naglašava on. „Bilo da je u pitanju koškanje, pravljenje zamka od peska ili nešto treće, deca sama moraju da donesu pravila. Nadčeoni korteks tako stvara nova neuronska kola koja regulišu složene društvene odnose,“ objašnjava Pelis.

Proučavajući životinje, naučnici su otkrili da igra aktivira čitav neokorteks, i da se trećina gena koje su proučili značajno menja nakon samo pola sata igre. „Kod ljudi, igra razvija društvene veštine koje vode boljem uspehu u školi“ objašnjava Pelis, pozivajući se na studiju koja je pokazala da deca sa boljim društvenim veštinama u trećem razredu, imaju bolje ocene u osmom. „To je verovatno i razlog zašto zemlje koje imaju duže školske odmore – imaju i bolje đake,“ zaključuje on.

Džej Gid, neuronaučnik sa Univerziteta u San Dijegu posvetio je karijeru proučavanju načina na koji se mozak razvija od rođenja do zrelosti. Njegovo mišljenje je da deca mlađa od 7-8 godina nisu prilagođena didaktičkom objašnjavanju već aktivnom istraživanju. Kod predškolske dece, klasično učenje ubija želju za istraživanjem.

Naročito je pogubno pritiskanje male dece da uče čitanje. Pismenost postoji tek 6.000 godina i mozak nije evolutivno predodređen za tako kompleksan zadatak. To nije veština koja se spontano stiče poput hodanja. Jedna novija studija iz Nemačke, iz 2012. godine, pokazala je da deca koja su počela da čitaju sa 5 godina tokom kasnijeg školovanja lošije stajala sa čitanjem od dece koja su ga savladala kasnije.

Priredila: Jovana Papan

Izvor: Psychology Today/New York Times/ NPR

About LillyT

:))) Rođena između hipi pokreta i panka; odrasla u socijalizmu zastićena od vremena i prostora. Bila i ostala buntovnik i isterivač "djavola" ničim izazvana. Jos se nije umorila od svog životnog puta hodanja po žici, što joj je bilo i ostalo pretežno zanimanje u večnom opiranju pokusajima drustva da je oblikuje

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s