– drevna boginjalilith-stefanie-estes-demon

Pre nego što se upustim u razmatranje glavne teme ovog članka, hteo bih prvo da naglasim neke stvari od važnosti za razumevanje fenomena koje se krije iza nekog mitskog, religijskog, kultnog ili magijskog imena. Svaki daimon je beskonačan. Iako se svaki daimon, dakle široko uzev, dobar ili zao, može pojaviti kao jedinka, u suštini je mnoštvo. Isto tako svaki bog je mnoštvo, svaki anđeo. Istovremeno je i mnoštvo i jedinstvo, jedinstvo mnoštva. Bog je Jedan ali je i mnoštvo. Zamislimo nekog konkretnog anđela/demona, svejedno. Zamislimo ga kako god. Mi ćemo to svakako učiniti kao da je pred nama nekakva posebna jedinka, ali je suština takvog bića višestruka. Svako takvo biće je beskrajno jer predstavlja pojavni oblik jednog ogromnog broja pojedinih pod-bića koje ga čine. Svaki pojedinačni anđeo/demon/božanstvo samo je vrh ledenog brega, vidljivi deo jednog beskraja, jer oni nisu bića na način na koji mi jesmo. U tom smislu, svako božanstvo, svaki daimon, svaki neter je po svojoj prirodi najbliži pojmu broja. Krolijeva Knjiga zakona govori da između brojeva u suštini nema razlike jer je svaki broj zapravo beskonačan. Broj nije samo puki zbir, oznaka količine, nego takođe može označiti i kakvoću nečega, jer je broj i ime. Energija/svest može biti organizovana i ispoljena na razne načine a upravo je njen simbol, skopčan sa brojem/imenom, identifikator modaliteta pomoću kojeg se ta energija/svest izražava. Svaki simbol je pre svega izraz magijske struje koju formira određeni daimonski izražaj. Ti izražaji su poput galaksija, na prvi pogled svaki za sebe, ali oni takođe mogu činiti neku posebnu grupaciju ili vrstu. U suštini, moja poenta sa ovim uvodom je da naglasim kako na jednom dubljem nivou nema razlike između dobrih i zlih daimona, demona i anđela, bogova i vragova. Razlika je u manifestaciji te suštine. U pozadini svega je beskrajna svetlost koja je istovremeno i tama.

Lilith by Mike Wildt
Uopšteno govoreći Lilit predstavlja destruktivni vid ženske svemoći. Ako je posmatramo recimo samo iz bilbijske perspektive videćemo da ona kao proždirateljka predstavlja suprotnost ljudskoj Evi i Bogorodici. Međutim, Bogorodica aktuelizuje izraz drevnog paganskog oblika začinjanja i rađanja bez učešća muškarca, koji je u njenom slučaju apstraktan – sveti duh. Taj detalj ukazuje na drevnost formule koja je aktuelizovana u hrišćanstvu, ali koja nikada nije doživela rascvetavanje u punom intenzitetu osobenom za drevne prauzore. Lilit je u mitološkom smislu izraz tih prauzora koji je odbačen od strane kasnijih religijskih oblika, što je karakteristično dokumentovano u bibliji. Takođe, zanimljivo je naglasiti i to da je Isus Hrist, po ženskoj liniji, u srodstvu sa kraljevskom lozom Davidovom, što predstavlja matrimonijalni aspekt identiteta. Dakle, u samoj svojoj suštini hrišćanstvo je ženski kult, ali se kao takvo nije moglo razviti jer je prepreka tome bila već čvrsto ukorenjena patrijarhalna, solarna, muško-centrična svest čija su žarišta bila u iranskoj, rimskoj, helenskoj, hebrejskoj i egipatskoj kulturi. Ta ženstvena osnova hrišćanstva koje u središte kulta postavlja Sina i Majku (vidi: O mesijinom prestolu i O kraljevskoj formuli Isusa Hrista), dok je Otac apstraktan i odsutan, jeste ista ona matrica iz koje poreklo vodi i Lilit. To je sumersko-semitska religijsko-magijska osnova. Lilit, osim što je vampirsko-demonsko ovaploćenje, ona je i Majka, Bogorodica, Inana, Ištar, Astarta, Afrodita, Lamaštu, Šakti itd. To što je u mit ušla kao nešto zlo i odvratno posledica je promena u religijskoj svesti te nadiranja novih magijskih sila koje su se fokusirale na jedan tip energije. Setimo se da svaka od blagorodnih mediteranskih, bliskoistočnih, indijskih itd boginja ima svoju mračnu stranu koja može biti izražena i kroz posebnu božansku ličnost, ali zapravo potiče iz jednog, rekao bih ambivalentnog, ženskog božanskog uzora čija je mnogostrukost impresivna. Nadirući istorijski solarni kultovi su neke njima neprikladne aspekte te ženske božanske mnogostrukosti jednostavno odbacili i anatemisali, verovatno iz praktičnih ili etičkih razloga. Na primer, neprihvatljivo je bilo žrtvovanje ljudi, naročito dece, ili su razlozi bili u potrebi za iznalaženjem novih, praktičnijih formula kako bi se prevazišlo izopačenje kulta koje je možda počelo da se dešava. Verujem da je to kasnije izgubljeno iz vida ali je taj stav ostao na snazi, okoštao u inerciji mišljenja i običaja. Ta promena je već vidljiva u dubokoj prošlosti. Tako je recimo akadsku demonicu Lamaštu nebeski bog Anu, njen otac, isterao sa nebesa zbog njenog nevaljalstva, šta god to značilo. Biće da je ta intervencija deo scenarija promene kojim se iz mitologije preinačuje njena dotadašnja uloga te se naglašavanjem njenog opakog karaktera opravdava čin satanizovanja i anatemisanja nekadašnjeg štovanog božanstva. Od tada je ona viđena kao neprijatelj čoveka.

Lilit je gospodarica zveri. Ona je vučica, vampirica, zloslutna krilata himera, sova, lešinar, divlja mačka ili lavica. Osim toga, ona je kurva, bludnica, grešnica, crna, zavodnica itd. Kao takva slična je Krolijevoj Babalon, odnosno biblijskoj Kurvi Vavilonskoj (vidi moje tekstove: Skerletna žena i zvezda, Babalon, pehar i lav-zmija, Povratak lunarne muškosti). U Starom zavetu Lilit se pominje kod proroka Isaije (34:14,15), ali se njeno prisustvo prepoznaje, iako nije direktno imenovana, i u Jovu (18:15).
„Zveri će s pustinje divlje pse sretati, jarci će se dovikivati, i aveti noćne onde se naseliti i počinka naći. Onde će i zmije jajca svoja sneti, leći male svoje pod senku njezinu. Onde će se i svi jastrebovi sresti“ (Isaija, 34:14,15 – prevod Lujo Bakotić)
Podvučena „avet noćna“ je u hebrejskom originalu zapisana kao Lilit (lamed-jod-lamed-jod-tau) i brojčana vrednost tog imena je 480. Pojavljivanje Lilit u biblijskom tekstu poklapa se sa paklenim i zloslutnim ambijentom. Kao i svi demoni, tako je i Lilit ovde prikazana u službi kazne koju strašni abrahamski bog izriče onima koji se suprotstavljaju njegovoj volji. Ona je u tom smislu oruđe njegove božanske pravde. Dakle, jevrejski verski duh dozvoljava postojanje ovih drevnih bogova, među kojima je i Lilit, u funkciji strašila i strogosti onog boga koji je Jedan. U kontekstu tadašnje nove religije, stariji božanski uzori su svedeni na prihvatljivi nivo karikaturalne potčinjenosti. Lilit je u hebrejskom kontekstu posebno fokusirana na porodilje i decu, s obzirom na njenu mržnju prema Adamovom potomstvu iz razloga navedenih u predanjima. Ona je na dubljem nivou predstavljena kao oskrnaviteljka ljudskog semena, jer između ostalog, koristi iscurelu ili spermu bačenu na zemlju da bi od nje stvorila sopstveno (demonsko) potomstvo. To je odjek drevne magijske prakse stvaranja homunkulusa ili magijskog bića korišćenjem energije ljudskog semena u cilju privremenog ovaploćenja određenih duhova/demona i njihovog korišćenja u razne svrhe. Slično je poreklo i tzv magije urne, gde urna služi kao zamena za ženski polni organ te je namenjena da primi seme koje pada na talisman urezan na dnu posudice. Takođe, u duhu lilitske magije su i orgijastični i seksualni obredi, kao što su oni koji prate poljoprivredne radove, na primer kalemljenje limuna (po jednoj legendi Lilit je stvorena iz limuna). Da bi se limun uspešno nakalemio potrebno je izvesti magijski obred koji uključuje analni seks sa devicom. Lilit ukazuje na neki nesvakidašnji i neuobičajeni seksualni odnos, što asocira na posvećenički seks tantričke tradicije. U tom smislu upadljiva je sličnost imena Lilit sa sanskritskim Lalita, koja predstavlja seksualni aspekt Šakti. Takođe, ne bi trebalo smetnuti sa uma i kasniju neprihvatljivost ritualnog žrtvovanja ljudi. To su sve oblici prastare lilitske magije. Iako se prestalo sa tom praksom, inercija magijske struje je preživela manifestujući se kao sukuba koja ljudima u snu otima seme (iz tog razloga je masturbacija zabranjena). Sve ono magijsko i kultno, što je potisnuto, nastavilo je da živi u izopačenoj, demonskoj, fantomskoj ili klipotskoj formi, kao senka ili ljuštura.

Lamaštu
Žak Bril u knjizi Lilit ili Mračna majka ukazuje na implicitno pojavljivanje Lilit u starozavetnom tekstu vezano za kralja Solomona, čije je ime inače povezano sa magijom. U Prvoj knjizi o kraljevima (3:16) imamo onu epizodu kada je on presudio u slučaju spora oko deteta između dve prostitutke. Neki kabalisti u tim prostitutkama prepoznaju demonice Lilit i Naamu (Nahemu). Drugo implicitno pojavljivanje Lilit je opet vezano za Solomona (Knjiga o kraljevima, 10:1) i to u liku kraljice od Sabe, što je posebno zanimljivo, budući da u tom slučaju Lilit poprima konkretno ljudsko obličje. Kraljica od Sabe je njen avatar, inkarnacija ili sveštenica. Zapravo, budući da dolazi sa divljeg, vrelog, pustog i paganskog juga arabijskog poluostrva (ili sa roga Afrike), ona je predstavnik netaknutog svega onog kultnog i magijskog koje je starozavetna monoteistička pravovernost proterala i proklela. Osobenost sabejske kraljice bilo je izražavanje u zagonetkama, a što je, podsetimo se, takođe osobenost sfinge. I opet, kako naglašava Bril, prvo iskušenje koje je zadesilo Jova došlo je upravo od Sabejaca, podanika demonske kraljice:
„U ovoj epizodi, volovi i magarice ukradeni od Jova, pobijene sluge, metaforičke su zamene za njegovu decu. Kao i Lilit, i kraljica od Sabe je – predstavljena bandama pljačkaša, njenih podanika – kradljivica i daviteljka dece.“ (Žak Bril, Lilit ili Mračna majka, Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, Sremski Karlovci/Novi Sad, 1993, str 94)
U pomenutoj knjizi Bril nas navodi na poznati deo iz biblijske Knjige postanja gde su opisane dve priče o stvaranju čoveka. Prva priča ukazuje da je čovek poslednje stvoreno biće na Zemlji, odnosno kruna stvaranja te su istovremeno stvoreni muškarci i žene.
„Zatim Bog reče: Da načinimo čoveka po obličju i po prilici našoj, pa neka ima on vlast nad ribama morskim i nad pticama nebeskim i nad životinjama i nad celom zemljom, i nad svim gmizavcima koji gamižu po zemlji. I Bog stvori čoveka po obličju svome; po obličju Božjemu stvori ga; stvori čoveka i ženu.“ (Postanje, 1:26)
Druga priča govori o čoveku stvorenom pre bilo koje druge stvari i bića, na samom početku, te da je žena poslednja stvorena. Po hebrejskim predanjima žena iz prvog stvaranja je Lilit. Zapravo, prvo stvaranje je opis temeljnih vrednosnih i aksiomatskih pretpostavki nekog ranijeg kulturnog i religijsko-magijskog oblika, dok je drugo stvaranje odraz kasnije ustanovljenog sistema po kome je muškarac privilegovan u odnosu na ženu. Lilit je izraz te starije kulture ravnopravnosti polova, da se tako izrazim. Takođe, kao izraz jedne magijske kulture, muškarcu i ženi je od Boga data vlast nad životinjama, da ih pripitome ali i potčine magijskim putem, odnosno data im je magijska vlast nad daimonima čiji su totemski simboli razne životinje.

Jedno od tumačenja prvog stvaranja jeste da je Adam, prvi čovek, zapravo bio androgin, koji je u drugom stvaranju bio rascepljen na muškarca i ženu. Međutim, potrazi za poreklom Lilit u bibliji odgovara ova poslednja teza. Bril na sledeći način parafrazira jevrejsku legendu:
„Lilit je osporavala traženja svog muža da bude glava porodice ukazujući na jednakovrednost njenih prava u okrilju bračnog para, jednakovrednost koja je bila ishod podjednakih okolnosti stvaranja… Kada je Lilit postalo jasno da je Adamova tvrdoglavost beznadežna, odlučila se na poslednji mogući postupak: zazvala je ime Neizrecivog. Tad je na čudesan način dobila krila i kroz vazduh pobegla iz Edenskog vrta.“ (Žak Bril, isto, str 98)

Jevrejska legenda Lilit, umesto Adama, nalazi demonskog muškog parnjaka Samaela, koji je u Talmudu nazvan Adam-Belijal. Njihovo potomstvo obaviće Zemlju postojeći uporedo sa potomstvom Adamovim, ali oni ljudima neće biti vidljivi. Bril zaključuje da je tako Lilit u svetu tmine izvršila zadatak istovetan, ali u negativnom smislu, zadatku koji vrši Šehina, božansko prisustvo, u svetu svetosti.

Iz svega priloženog uviđamo telursko poreklo Lilit. Međutim, njen suštinski aspekt je akvatički, koji je povezuje sa likovima grčke mitologije, kao što je lepo pokazao Žak Bril. On naglašava tvrdnju Geršoma Šolema da se istinsko prebivalište Lilit nalazi u dubinama mora. Otud njena srodnost sa sirenama i čudovišnim likovima grčke mitologije. Grčke varijacije na temu Lilit su Geloa (sumerski Galu), Lamija (ili Lamije), Skila, Ehidna, Meduza, Sfinga, Himera, Kirka, zatim Harpije, Graje, Empuse (pojavljuju se u podne, poput Pana), Sirene, itd. Lamija, demonska kraljica, ima crte kraljice od Sabe. Ona je kraljica čudovišnih kanibalskih Lestrigona. Lamije u množini su kurve, a kurve su Lupe (vučice) ili Lepore (lisice), odjek kulta svete prostitucije (vidi: Magijski koreni prostitucije). Bril navodi da su Gelo i Lamija slične sirenama i harpijama. Sve one su zavodljiva i čarobnička stvorenja, imaju lica i poprsja devojaka, umesto šaka imaju kandže, ali iako su morska čudovišta imaju i krila. Upravo je taj detalj indikativan. Vodeno stvorenje sa krilima je saobrazno simbolu heruvimskog orla, odnosno znaku Škorpije, koja je vodeni zmaj, a čija je strana sveta zapad (o značenju zapada vidi: Metafizički zapad i duh atlantide, Ezoterijski atlantizam). Takođe, Fork i Keto (deca Geje i njenog sina Talasa), roditelji su Gorgona i Graja, od kojih je svakih bilo po tri. Njima je zajedničko bilo to što obitavaju na dalekom zapadu, zemlji noći, blizu Kraljevstva mrtvih (egipatski Tuat, zemlja mrtvih, takođe se nalazi na zapadu, čarobnica Kirka je živela na dalekom zapadnom ostrvu).

Ehidna, ćerka Forka i Keto, je zmija otrovnica sa ženskim likom, takođe poput Lilit, majka čudovišta (rodila je Kerbera, Sfingu, Hidru, Prometejevog orla, Nemejskog lava, aždaje). Kao što sam naglasio, sva ta čudovišna bića su preživele slike bogova starijih religijsko-magijskih oblika, konzerviranih u negativnoj ulozi kasnijih mitoloških tvorevina. Ova zmija sa ženskim licem snažno asocira na misteriju tarot arkane XI Snaga / Strast, jer ukazuje na solarno prisustvo Zmije-Lava, odnosno Zveri koju kontroliše žena kao Gospodarica Zveri (svojstvo Babalon). Takođe, sumerski prauzor Lilit je zmijolika demonica KI-SIKIL-LIL-LA koja se gnezdila na drvetu koje je posadila boginja Inana (Ištar). Noćni, odnosno lunarno-zvezdani vid tog istog fenomena, zapravo bliži tradicionalnom shvatanju Lilit, u tarotu je predstavljen kartom XVII Zvezda. Kultno mesto Ehidne je u drevnoj Skitiji (današnja Ukrajina), gde ju je pronašao Heraklo, kome je ona rodila, između ostalog, Gelona i Skita (grad Gelon i narod Skita). Skiti su misteriozan narod. Po Herodotu, oni su, mešajući se sa Amazonkama, izrodili Sarmate (ili Sauromate) koji su nastanjivali Panonsku niziju. Drevno skitsko kultno središte nalazilo se u zoni ušća reka Dnjepar i Dnjestar u Crno More, a što je tačno nasuprot delti Nila. Tako dobijamo perspektivu: Crno More – Mala Azija – Levant. Setimo se, po legendi, prve egipatske faraonske dinastije uzimali su kimerske (skitske) crvenokose i riđe žene za supruge, održavajući time i krvnu vezu sa ovim drugim, podudarnim proročištem. Te žene bile su posvećene u kult gospodarica zveri i bile su deo skitske likantropske magije (nešto poput nordijskih berserkira). Veza između ušća Dnjepra i Dnjestra i delte Nila je prastara i potiče još od vremena kada je kult boga Seta bio dominantan u Egiptu. Proizvod te veze je Sfinga, ćerka Ehidne i Tifona, odnosno Seta. Setimo se, Sfinga je poput kraljice od Sabe, izražavala sebe u zagonetkama.

Teško je izvesti direktne veze između ovih relacija i Lilit. Ako Lilit shvatimo u užem smislu onda nikakvih veza nema, ali posmatrajući šire, u liku Lilit, kao i u likovima mnogih drugih sličnih mitoloških bića i demona, prepoznajemo tragove jedne drugačije religijske, magijske i kulturne stvarnosti koja je organski povezivala udaljene narode i rase u jedan sveljudski kontinuitet primordijalne tradicije, koji je imao jasne međusobne kultne veze, razmene i kontakte.

http://bafomitras.blogspot.com.cy/2017/07/lilit-drevna-boginja.html

Advertisements

About LillyT

:))) Rođena između hipi pokreta i panka; odrasla u socijalizmu zastićena od vremena i prostora. Bila i ostala buntovnik i isterivač "djavola" ničim izazvana. Jos se nije umorila od svog životnog puta hodanja po žici, što joj je bilo i ostalo pretežno zanimanje u večnom opiranju pokusajima drustva da je oblikuje

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s