CO2 čini Zemlju zelenijom – za sada

Autor: Samson Reini,
NASA tim za nauku o Zemlji

Ova slika prikazuje promjenu površine lista širom svijeta od 1982-2015. Zasluge: Bostonski univerzitet

Četvrtina do polovine vegetacijskog zemljišta na Zemlji pokazalo je značajno ozelenjavanje u poslednjih 35 godina, uglavnom zbog porasta nivoa atmosferskog ugljen -dioksida, prema novoj studiji objavljenoj u časopisu Nature Climate Change 25. aprila.

Međunarodni tim od 32 autora iz 24 institucije u osam zemalja predvodio je napore koji su uključivali korištenje satelitskih podataka iz NASA -inog spektrometra za snimanje umjerene rezolucije i instrumenata radiometra Nacionalne uprave za okeane i atmosferu za pomoć pri određivanju indeksa površine lista ili količine lisnog pokrivača, nad vegetacijskim regionima planete. Ozelenjavanje predstavlja povećanje lišća na biljkama i drveću ekvivalentno po površini dvostruko veće od kontinentalnih Sjedinjenih Država.

Zeleno lišće koristi energiju sunčeve svetlosti putem fotosinteze za hemijsko kombinovanje ugljen -dioksida izvučenog iz vazduha sa vodom i hranjivim materijama izvađenim iz zemlje za proizvodnju šećera, koji su glavni izvor hrane, vlakana i goriva za život na Zemlji. Studije su pokazale da povećane koncentracije ugljen -dioksida povećavaju fotosintezu, podstičući rast biljaka.

Iako povećanje koncentracije ugljen -dioksida u vazduhu može biti korisno za biljke, ono je i glavni krivac za klimatske promene. Gas, koji zadržava toplotu u Zemljinoj atmosferi, raste od industrijskog doba usled sagorevanja nafte, gasa, uglja i drveta za dobijanje energije i nastavlja da dostiže koncentracije koje nisu viđene najmanje 500.000 godina. Uticaji klimatskih promjena uključuju globalno zagrijavanje, porast nivoa mora, otapanje glečera i morskog leda, kao i ozbiljnije vremenske događaje.

Đubrenje ugljen -dioksidom nije jedini uzrok povećanog rasta biljaka – azot, promena pokrivača zemljišta i klimatske promene usled globalne temperature, padavina i sunčeve svetlosti doprinose ozelenjavanju. Da bi utvrdili obim doprinosa ugljen -dioksida, istraživači su izolovano proverili podatke za ugljen -dioksid i svaku drugu promenljivu kroz nekoliko računarskih modela koji oponašaju rast biljaka uočen u satelitskim podacima.

Rezultati su pokazali da đubrenje ugljen-dioksidom objašnjava 70 odsto efekta ozelenjavanja, rekla je koautorka Ranga Mineni, profesorka na Odeljenju za Zemlju i životnu sredinu na Univerzitetu u Bostonu. „Drugi najvažniji pokretač je azot, sa 9 odsto. Dakle, vidimo kakvu veliku ulogu CO2 ima u ovom procesu. „

Oko 85 posto Zemljine površine bez leda prekriveno je vegetacijom. Površina pokrivena svim zelenim lišćem na Zemlji jednaka je u proseku 32 odsto ukupne površine Zemlje – okeana, kopna i trajnih ledenih ploča zajedno. Stepen ozelenjavanja u poslednjih 35 godina „ima sposobnost da fundamentalno promeni kruženje vode i ugljenika u klimatskom sistemu“, rekao je vodeći autor Zaichun Zhu, istraživač sa Pekinškog univerziteta u Kini, koji je učinio prvu polovinu ovog studira kod Mineni kao gostujući naučnik na Univerzitetu u Bostonu.

Svake godine oko polovine od 10 milijardi tona ugljenika emitovanog u atmosferu usled ljudskih aktivnosti ostaje privremeno uskladišteno, u približno jednakim delovima, u okeanima i biljkama. „Iako se naša studija nije bavila vezom između ozelenjavanja i skladištenja ugljenika u biljkama, druge studije su izvestile o sve većem potonuću ugljenika na kopnu od 1980-ih, što je u potpunosti u skladu sa idejom ozelenjavanja Zemlje“, rekao je koautor Shilong ​​Piao Fakulteta za urbane i ekološke nauke na Pekinškom univerzitetu.

Korisni uticaji ugljen-dioksida na biljke mogu biti ograničeni, rekao je koautor dr Philippe Ciais, pomoćni direktor Laboratorije za nauku o klimi i životnoj sredini, Gif-suv-Ivette, Francuska. „Studije su pokazale da se biljke aklimatizuju ili prilagođavaju rastućoj koncentraciji ugljen -dioksida, a efekat đubrenja vremenom opada.“

„Dok se otkrivanje ozelenjavanja zasniva na podacima, pripisivanje različitih pokretača zasnovano je na modelima“, rekao je koautor Josep Canadell iz Odeljenja za okeane i atmosferu u Organizaciji za naučna i industrijska istraživanja Commonvealtha u Canberri, Australija. Canadell je dodao da, iako modeli predstavljaju najbolju moguću simulaciju komponenti sistema Zemlje, oni se stalno poboljšavaju.