Kako je nastao majonez

 

Luj Fransoa Arman de Vinjero, vojvoda od Rišeljea, bio je vešt vojskovodja i diplomata, a 1748.godine postao je i maršal Francuske. Posebno se istakao u sedmogodišnjem ratu i uz saveznika Austriju primorao je 1757.godine Engleze na kapitulaciju. Medjutim, godinu dana ranije, tačnije – 28.juna 1756.godine, pobedonosno se iskrcao na ostrvo Menorku. Čime je stigao u luku Mahon, svi su se razleteli da ga što bolje dočekaju. Na posebnoj muci bili su kuvari jer je izbor namirnica kojima su raspolagali bio prilično oskudan, a trebalo je ugostiti velikog vojskovodju. Veštinom su nadoknadili nemaštinu: od jaja, ulja, sirćeta i svežih začinskih trava napravili su fini sos koji bi se dopao vojvodi i da nije bio tako gladan. Sos je dobio naziv mahonez, po luci u kojoj je prvi put napravljen, ali je kasnije postao poznat širom sveta po nešto izmenjenom nazivu – majonez. Danas se majonez proizvodi i domaći i industrijski, u mnogo varijanti, ali su osnovne namirnice uvek iste, samo u različitim odnosima i sa različitim dodacima.

Originalni recept:

Tri sveža žumanceta posoliti, pobiberiti, dodati kašičicu sirćeta i izmešati. Zatim ovoj masi postepeno dodavati pola litra ulja, najpre u veoma tankom mlazu, a zatim po nekoliko kapi, uz stalno mešanje, uvek u istom smeru. Ulje mora biti sobne temperature, ako je hladno umak može da se zgruša. Kada sos počne da se zgušnjava, dodati još pola kašičice sirćeta, a potom postepeno i ostatak ulja, uz mešanje. Na kraju dodati i kašiku uzavrele vode. Gotov sos ukrasiti listićima peršuna.