Cosmic Journeys – Hubble: Universe in Motion (50:01)


Source: Cosmic Journeys – Hubble: Universe in Motion (50:01)

Stephen Hawking: Black holes may be doors to other worlds (2:17)


From the actual lecture in Sweden a few weeks ago:

Source: Stephen Hawking: Black holes may be doors to other worlds (2:17)

Man Claims To Have ‘Found The Cure For All Diseases,’ And Has The Supreme Court Ruling To Prove It!


Source: Man Claims To Have ‘Found The Cure For All Diseases,’ And Has The Supreme Court Ruling To Prove It!

10 truths about Europe’s migrant crisis | UK news | The Guardian


10 truths about Europe’s migrant crisis | UK news | The Guardian.

Ноам Чомски: Свако ко је читао Орвела, зна шта нам спрема Америка!


Њујорк – Кривица Запада — конкретно Сједињених Америчких Држава — за стање у свету, попут украјинског конфликта или тензија са Ираном, још једна је од идеја која није дозвољена у главним америчким медијима, рекао је Чомски, додајући да ставови остатка света нису битни када су у супротности са америчком стратегијом.

„Западʻ су Сједињене Државе и сви они који стоје уз њих“, рекао је Чомски. „Оно што се у Америци назива међународном заједницом подразумева Сједињене Државе и било кога ко је у том тренутку на њиховој страни.

Узмимо, на пример, питање права Ирана да настави са спровођењем своје тренутне нуклеарне политике, каква год она била. Реченица која се обично чује је да се међународна заједница томе противи. Ко спада у ту међународну заједницу? Они за које САД процене да треба“.

Додао је да „свако ко је читао (Џорџа) Орвела савршено добро разуме (о чему се ту ради). Али се то наставља, практично без коментара“.

Чомски је о томе говорио ове седмице, непосредно пре саслушања у Конгресу које је носило званичан назив „Суочавање са руским претварањем информација у оружје“. Председавајући Комитета за спољне послове Представничког дома америчког Конгреса Ед Ројс рекао је да „руски медији сада стварају раскол друштва у иностранству и заправо од информација праве оружје“.

Социјални филозоф и професор лингвистике на Масачусетском институту за технологију рекао је да би „када би постојала и најмања замислива могућност да је искрен“, представник Ројс могао говорити о америчким медијима.

Подсетио је на недавну причу из „Њујорк тајмса“ у којој су наведени разлози зашто не треба веровати Ирану, у светлу привременог договора о иранским нуклеарним амбицијама између Техерана и Вашингтона, у ком су учествовале и друге велике глобалне силе.

„Најинтересантнија је оптужба да Иран дестабилизује Блиски исток јер подржава милитанте који су убијали америчке војнике у Ираку“, рекао је Чомски новинару „Раша тудеј“ Алексеју Јарошевском.

„То је као да су 1943. медији нацистичке Немачке критиковали Енглеску за дестабилизацију Европе, пошто је подржавала партизане који су убијали немачке војнике.

Другим речима, претпоставка је таква да када Америка нападне, убије неколико стотина хиљада људи, уништи земљу, изазове конфликте међу сектама који сада разарају Ирак и читав регион, ту се ради о стабилизацији. Ако неко томе пружи отпор, онда је то дестабилизација.“

Обртање чињеница – ко је стварно изолована страна?

Чомски је америчку медијску пропаганду повезао и са недавним потезима америчког председника Барака Обаме да се приближи Куби, држави коју су САД дуго сматрале извором терора, док су јој наметале строге санкције.

Чомски каже да су се главне америчке медијске куће изузетно потрудиле да представе како је Куба, а не САД, изолована страна на западној хемисфери.

„Чињенице су веома јасне. Ово је слободно и отворено друштво, па имамо приступ интерним документима на изузетном нивоу. Не можете тврдити да то не знате. Није као да се ради о тоталитаристичкој држави где не постоји евиденција.

Знамо шта се десило. Администрација (председника) Кенедија покренула је веома озбиљан терористички рат против Кубе. Био је то један од фактора који су довели до ракетне кризе. Био је то рат који је октобра 1962. требало да доведе до инвазије, за коју су Куба и Русија по свој прилици знале.

Стручњаци сада сматрају да је то један од разлога за размештање ракета. Тај рат се наставио годинама. (У САД) није дозвољено да се о томе говори. Једино што може да се помене је да је било неких покушаја атентата на (Фидела) Кастра, а они се могу отписати као некакви марифетлуци ЦИА. Али сам терористички рат био је веома озбиљан.“

Зашто је Обама променио однос према Куби?

Обама је променио курс у политици према Куби не из разлога који су у складу са слободом или демократијом, како то амерички медији покушавају да „прогурају“, рекао је Чомски.

„Не ради се ту о племенитом гесту, само о свести Обаме да су Сједињене Америчке Државе практично избачене са хемисфере због изолације по овом питању“, додао је. „Али, о томе се не може расправљати (у САД).

Све су то јавне информације, ништа није тајно, све је доступно у јавним документима, али се о томе не може расправљати. Тако и идеја — а не може се контемплирати о тој идеји — да када САД нападне другу земљу, а та друга земља пружи отпор, нису они који се бране починили злочин, него они који нападају.“
Што се тиче међународног права, Чомски је рекао да оно може „догурати до момента кад ће га велике силе дозволити“. Мимо тога, оно је бесмислено.

Да ли је, онда, међународно право илузија, ако Америка, изузимајући себе, бира оно што се примењује?
„Рећи да је (међународно право) мртво имплицира да је некада заживело. Да ли је оно икада заживело?“, пита Чомски, наводећи као пример опструкцију којом су САД дочекале захтев светског суда из 1980-их да Америка заустави свој рат са Никарагвом и обезбеди велику одштету за штету коју је нанела.

„Међународно право се не може примењивати против великих сила“, рекао је Чомски. „Не постоји механизам за његово спровођење. Погледајте Међународни кривични суд, који је гонио и осудио арфичке лидере који се не допадају САД. Највећи злочин овог миленијума је сасвим сигурно америчка инвазија Ирака. Да ли би она могла да се доведе пред Међународни суд? Мислим, то је и више него непојмљиво.“
Чомски је рекао да су такозвани амерички сан и америчка демократија у „веома озбиљном паду“, пошто је, када се пореди са другим богатим нацијама, социјална мобилност у САД међу најгорима. Сједињене Америчке Државе, званично, задржавају фасаду демократије, али је њена манифестација све ређа.

„Суштински, већи део популације је обесправљен“, рекао је Чомски у контексту јавних избора. „Њихови представници не обраћају пажњу на њихово мишљење. Ради се о приближно три четвртине на дну лествице примања. Мало више на лествици, добија се мало више утицаја. На врху се практично кроји политика. То је плутократија, а не демократија.“

ИнтермагазинНоам Чомски: Свако ко је читао Орвела, зна шта нам спрема Америка!.

Consensus Reached on New Sustainable Development Agenda to be adopted by World Leaders in September – United Nations Sustainable Development


Consensus Reached on New Sustainable Development Agenda to be adopted by World Leaders in September – United Nations Sustainable Development.

Ideologija anarhizma


5

Ideologija anarhizma

Autor:
Prevod:

Anarhizam nije patent rešenje za sve ljudske probleme, nije Utopija savršenog društvenog poretka (kako se obično naziva), pošto, u principu, odbacuje sve apsolutne šeme i koncepte. On ne veruje u bilo koji apsolutnu istinu, niti u bilo koji konačan cilj ljudskog razvoja, već u neograničnu mogućnost usavršavanja društvenih modela i humanih uslova za život koji uvek teže višim oblicima izražavanja, i kojima, iz tog razloga, ne možete odrediti bilo koji definitivni kraj niti postaviti bilo koji fiksirani cilj.

Rudolf Rocker (1873-1958) je rođen u Majncu, Nemačka, u radničkoj porodici. Otac mu je umro kada je imao 5 godina, a za njegovo upoznavanje sa nemačkim socijaldemokratskim pokretom – u koji se vrlo brzo razočarao zbog njegove rigidnosti – zaslužan je bio njegov ujak. Kao knjigovezac lutao je od jednog do drugog posla i upravo zahvaljujući kontaktima koje je ostvario posredstvom ovog zanimanja zainteresovao se za anarhizam. Do kraja Prvog svetskog rata je živeo u Londonu i Parizu. Iako hrišćanskog porekla, Roker se poistovetio sa jevrejskim i slovenskim imigrantima koji su se naselili u Istočnom Londonu. On je uređivao jevrejske novine na Jidišu, Arbeiter Freund, i književni mesečnik takođe na Jidišu,Germinal, te učestvovao u organizacionim delatnostima jevrejskih sindikata u Engleskoj. Interniran u Engleskoj 1914. kao neprijateljski stranac, on je po izlasku iz zatvora, zajedno sa svojom ženom, otišao iz Engleske. 1919. se vratio u Nemačku. Sa usponom nacizma pobegao je u SAD. Roker je autor biografije Johana Mosta, a njegova najčitanija knjiga je Nacionalizam i kultura, koja je objavljena 1937.

„Ideologija Anarhizma“ je prvo poglavlje klasičnog Rokerovog delaAnarhosindikalizam.

Anarhizam je određena struja društvene misli, čije pristalice zagovaraju ukidanje ekonomskih monopola i svih prinudnih političkih i socijalnih institucija unutar društva. Umesto kapitalističkog ekonomskog poretka, anarhisti bi omogućili slobodno udruživanje svih proizvodnih snaga na osnovu kooperativnog rada, koji bi za svoju jedinu svrhu imao zadovoljavanje neophodnih potreba svakog člana društva. Umesto sadašnjih nacionalnih država i njihove beživotne mašinerije političkih i birokratskih institucija, anarhisti žele federaciju slobodnih zajednica koje bi jedna s drugom bile vezane svojim ekonomskim i socijalnim interesima i koje bi svoje odnose uredile na osnovu uzajamnog dogovora i slobodnog ugovora.

Nastavite sa čitanjem

Миодраг Милановић: Срби у писаним изворима (1)


Илирија

Говорећи о Хему (Балканско полуострво), Херодот помиње Трибалску равницу док, о племену, по коме је она добила име, нема помена код оца историје. Слично је и са Илирима. Историчар углавном пише о Илирији док, тек на једном месту, вели да су Венети илирско племе. То, донекле, кореспондира са мишљењем немачког историчара Густава Косине који сматра да су Илири населили Балкан из Лужице те да је, Народ поља са хумкама, својом сеобом, око XIII века пре Христа, потиснуо Грке са Хема. Другим речима, Илири су били српски досељеници са европског севера.

Кад је по среди српско-вендско насељавање Германије, теза (супротна оној што је заступа Косина), о сеоби из Илирика преко Дунава и даље у централну и северну Европу, има своје заговорнике у немачкој историјској науци, почевши од Шотгена и Крејсига, с почетка ΧVIII века, до слависте Х. Кунстмана, крајем ХХ века. Ову тезу подупиру најновија генетска истраживања харвардског професора Кљосева. Они веле како је српско-вендска сеоба ишла са југа, из Илирије, преко Моравске и Чешке; након миграције, населили су и основали српско-вендска краљевства средњевековне Германије. Кунстманов став је: «Словени Чешке, Словачке, Немачке, Пољске, Русије и суседних земаља, пореклом су са Балкана, углавном из Илирије (Далмације); етноними, имена владајућих династија, имена места, хидроними, топоними, ортоними… у западнословенским и источнословенским земљама, изведени су од српских и словенизованих корена из Илирије и земаља што се граничише са њом». Лингвисти В.В. Иванов и Т.В. Гамкрелидзе подсећају да је подручје Балкана најстарији центар цивилизације у Европи, да је слика изворног протоиндоевропског пејсажа, изведена из лингвистичке реконструкције протијезичких правила, изван подручја Средње у Источне Европе.

Легенда каже, праотац Илира био је истоимени син Истра; имао је шест синова и три кћери – по њима су илирска племена добила имена. Стефан Византинац пише о Ахилу, најславнијем Илиру свих времена, именујући га Енхелејом и, по њему, све остале, Енхелејцима. Филип Брије вели да је име Илира и Илиријума, њихове земље, било познато већ од 2637.г. од (митског) стварања света, излажући легенду о протеривању Кадма из Амфиона и његовом склањању у илирске пећине што, по њему, се прозваше Кадмове. Ту је сиромашки живео и умро са женом Хармонијом. Путописац Шимнус из Хија, описује становнике Илирије: „На великом илирском пространству многи народи живе; између њих једни далеко од мора станују, кажу, а други су у крају при мору Јадранском; неки живе под влашћу краљева, други служе кнежевима; остали живе на свој особен начин. Кажу да су јако богобојажљиви, праведни и према путницима предусретљиви: воле да се друже, окренути су послу своме, поносити“. Скилакс наводи границе Илирије, од истока Кераунијских планина и горја Хема, до западних делова Епира и Јадранског мора, укључујући простор Албаније, Дакије: „… затим до горње крајине, Тракије уз море, најпосле преко Дунава и Паноније“.

Простор Паноније, саставни је део Илирије пре римских освајања, обухватајући ушће Тисе у Дунав и област ове две реке, односно стару Дакију: „Све преко Дунава, с једне и друге стране Тисе и Дакија старинска, прије Римљана Панонијом се зваше,“ пише Иван Швеар, настављајући: „Пре Паноновог доласка (Панон је био епонимни оснивач Паноније, установљене после Тројанског рата, кад на Балкан долазе илирска (венетска) племена), Туске овде становаше, али су од Туска, у оно време од Грка називаних Келтима (неко их зваше и Галима), до Илира названих Панонима и, од Скита касније називаних Сарматима, сви беху протерани и далеко су од ових крајева сузбијени били, то је истина“. Шваер је под Тускама подразумевао, вероватно, будуће становнике Тоскане (Tuscia) која обухвата већи део данашње Умбрије и Лација – простор насељен Етрурцима (Расенима) од ХII века пре наше ере. Име Туска (Tuisci) среће се у историјским изворима као назив Теутонаца или Кимера (Cimerians) народа који је окупирао обале реке Роне у Немачкој, за време док је та област била доминион Римског Царства.Миодраг Милановић: Срби у писаним изворима (1).

Сребреница, докле?


Недељама сам слушао оглашавање разних “душебрижника“, “експерата“ и “бораца за људска права“ у вези догађаја у Сребреници. Рат на друштвеним мрежама се одавно захуктао и прети да се пренесе у стварност. Неколико својих виртуелних пријатеља исламске и католичке вероисповести изгубио сам у расправама око тога шта су чињенице, а шта дириговани подаци зарад политичких циљева. Ниједан аргумент на који бих се позвао за њих није био довољно добар или је извор информација који сам користио био сувише пристрасан, док је једино што су они наводили као “аргумент“ била реч геноцид. Пошто истина може бити само једна, покушаћу да дам неки свој допринос прекиду силовања исте на овим просторима. Nastavite sa čitanjem

Дмитриј Седов: Узбуна у „златном кавезу“, или Мајкл Мур | СРБски ФБРепортер


Ових дана је Мур саопштио да ће на филском фестивалу у Торонту у септембру  приказати свој нови филм који је посвећен спољној политици САД, са називом који све говори „Где још да се уплетемо“ («Where to Invade Next»).

Мур је рекао да није било компликовано да се сакупи материјал за сатирични филм јер се Америка јако упетљала у бескрајне ратове. „После акција 11.септембра земљи је стално потребан непријатељ како би САД могле да  одржавају  своју војну индустрију, а компаније да на томе зарађују. Па, ко нам је следећи непријатељ?“ – пита се режисер.

Најзначајније је  да је нови филм сниман у тајности. Као Американац Мајкл Мур одлично схвата опасност конфронтације са системом. Тај систем је тоталитаран, покварен и непоштедан. Тешко да би Мур успео да заврши филм да је у самом почетку саопштио на чему ради. Радећи филм о терористичком акту 11. септембра он је сасвим сигурно знао колико је наивних сведока који су покушавали да оспоре званичну верзију догађаја нестало као жртве „несрећног случаја“ или „необјашњивог догађаја“. Зато је Мур добро одлучио када је решио да ради у илегали, а затим да се појави са новим филмом који ће да одјекне као бомба. Истина, и то је опасно, али у том случају човек бар има шансу да превари систем.

via Дмитриј Седов: Узбуна у „златном кавезу“, или Мајкл Мур | СРБски ФБРепортер.